Page 259 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

8
uspostavio u Americi.”
Ali, čak i u ono vreme, postojale su snage koje su radile na stvaranju državnih, odnosno
federalnih planova za školovanje dece u Sjedinjenim Državama.
Prvi zakon u ovom pravcu usvojilo je zakonodavstvo države Masačusets 1642. godine. Ovim
zakonom zahtevano je od roditelja da uče svoju decu da čitaju na engleskom jeziku i da uče osnovne
9
religijske principe.
Za ovim zakonom došao je 1647. godine sledeči, koji je nalagao da u gradovima sa više od 50
domaćinstava deca moraju da se uče čitanju i pisanju. Zajednice sa više od 100 porodica, odnosno
10
domaćinstava bile su obavezne da osnuju osnovne škole, koje su predstavljale prve javne škole u Americi.
Tomas Džeferson, koji je svakako bio čovek pomešanih principa, podneo je 1779. godine
zakonski predlog da se širom države Virdžinije uspostavi sistem javnih škola, međutim, građani Virdžinije
nisu prihvatili njegov predlog, odbivši da glasaju za takav zakon.
Bilo je mnogo istrajnih boraca koji su nastojali da se država i njene vlasti pošto-poto umešaju u
proces obrazovanja. Jedan od njih je i „otac socijalizma” Robert Oven (Robert Owen).
Gospodin Oven je bio pristalica dobrovoljnih metoda uveravanja ljudi u delotvornost socijalizma.
Kao društveni eksperiment, osnovao je posebnu školu za decu radnika u mlinovima u Nju Lanarku, u
Škotskoj. Eksperiment sa obrazovanjem počeo je sa decom uzrasta od svega jedne godine, ali svi njegovi
napori da ih nauči socijalizmu su propali, jer je propao i ceo eksperiment.
Gospodin Oven je 1825. godine došao u Sjedinjene Države i tu je započeo novi socijalistički
11
eksperiment, ovoga puta u Nju Harmonikiju, u Indijani. Nazvao ga je „Fokusom prosvetljenog ateizma”.
Za svoj eksperiment 1826. godine ponovo je odabrao decu radnika u mlinovima, i ponovo je
njegov eksperiment propao.
Tako su svi „oveni” i njihovi sledbenici naučili jednu veliku lekciju: shvatili su da obrazovanje
mora da prethodi stvaranju socijalističkog društva. Drugim rečima, narod u Americi još nije bio spreman da
prihvati socijalizam, tako da je odlučeno da se krene u promovisanje javnog obrazovanja, kao prvog koraka
12
koji vodi ka socijalizmu. Ovenovci su shvatili da deca moraju biti razdvojena od roditelja da bi mogla
valjano da se nauče prednostima socijalističkog sistema. Obrazovni proces treba početi što je ranije moguče-
sugeriše se doba od dve godine- i decu obavezno treba razdvojiti od roditelja. Oven je spoznao da su roditelji
najznačajnija snaga koja decu uči vrednostima društva i da, ukoliko se želi uspeh socijalizma u SAD, takvu
praksu treba obustaviti.
Godine 1829, jedan od Ovenovnih pristalica je izjavio: „Veliki cilj bio je rešiti se hriščanstva i
pretvoriti naše crkve u domove nauke. Plan je bio da se uspostave... nacionalne škole iz kojih bi se isključila
sva religija, a u kojima bi se podučavalo samo znanju koje se može proveriti čulima i u koje bi svi roditelji
13
bili po zakonu obavezni da pošalju svoju decu...”
Iste te 1829. godine „Ovenovci su se povukli u ilegalu i započeli svoje aktivnosti širom zemlje u
14
formi tajnog društva, s namerom da postignu svoj cilj- univerzalno javno obrazovanje.”
Bilo zbog delovanja ovenovaca, bilo zbog delovanja drugih, tek država Masačusets je, samo osm
godina kasnije, formirala Odbor za obrazovanje i imenovala Horasa Mana (Horace Mann) za prvog sekretara
tog Odbora.
Gospodin Man je proputovao državu uzduž i popreko, stalno propovedajući potrebu za javnim
obrazovanjem. Njegovi napori su urodili plodom i to u tolikoj meri da je postao slavan kao „otac američkog
15
javnog obrazovanja.”
Man je napisao: „Ono što je bila crkva za srednjovekovnog čoveka, to javna škola mora da
16
postane za demokratskog i racionalnog čoveka. Bog treba da bude zamenjen konceptom opšteg dobra.”
Marta 1840, zakonodavnom telu Masačusetsa podnet je zakonski predlog da se ukine Odbor za
obrazovanje. Jedan od pristalica ovog projekta rekao je svojim kolegama- zakonodavcima: „Ideja obrazo-
vanja pod kontrolom države... izgleda... kao opasan primer, kojeg se treba plašiti, jer će svaki pokušaj da se
sve naše škole i svi naši učitelji podvedu pod jedan model uništiti svu konkurenciju, svo takmičenje, pa čak i
17
duh samog napretka.”
Zakonski predlog bio je odbijen.
Današnji kritičari javnog obrazovanja govore otprilike ovako: „Cilj obrazovanja više nije da pruži
činjenice i znanje... cilj je... promeniti društvene vrednosti kod deteta, tako da one budu što dalje od vrednosti
18
koje su tradicionalno smatrane nepremostivim, stalnim ili apsolutnim.”
Džon Djui se sasvim saglasio sa ovakvim tvrdnjama, izjavivši da škole „preuzimaju aktivnu
ulogu u određivanju društvenog poretka u budućnosti jer se učitelji svrstavaju na istu stranu sa snagama
19
napravljenim da obavljaju društvenu kontrolu ekonomskih činjenica.”
Djui je svoju karijeru u obrazovanju započeo 1894. godine, kada ga je zaposlio čikaški

259