Page 256 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Pitanje kako se može ukinuti nešto što je nepromenjivo, apsolutno ili večno, promaklo je Lenjinu,
a očigledno i Djuiju. Njih dvojica pokušali su da unište dve institucije koje nas uče moralnosti: porodicu i
Crkvu. Kada bi jednom to učinili, onda bi bilo moguće ponuditi čovečanstvu alternativu: „novi moral”.
Ovakav način mišljenja postupno je napredovao i razvio se u ono što danas nazivamo
„situacionom etikom”. Ona uči da moral određuje pojedinac i situacija u kojoj se on nalazi. Izraženo je na
sledeči način:
„Ono što je dobro za mene, može biti zlo za tebe ono što je dobro učiniti u jednom trenutku, može biti loše u
13
drugom.”
I „... ono što je najpoželjnije u datoj situaciji je ispravna i dobra stvar. To nije zlo koje se može
14
oprostiti, već pozitivno dobro.”
Profesor Džon Flečer (John Fletcher), teolog Episkopalne crkve, napisao je knjigu na temu
situacione etike. Iz nje je i sledeći citat: „Za mene ne postoje pravila, nikakva pravila. Sve je dobro, i
ispravno i loše – zavisno od situacije. Ono što je loše u nekim slučajevima, biće dobro u drugim. I ovakav
15
pristup je zaista prava revolucija morala.”
To je zaista revolucija morala! Taj novi moral poklapa se sa ekonomskim učenjima komunizma,
naučnim teorijama evolucije i religijskim teorijama ateizma.
Mali zaokret u moralnosti situacione etike izrazio je poznati pisac Ernest Hemigvej (Ernest
Hemingway): „Znam samo da je moralno ono posle čega se osećaš dobro a nemoralno ono posle čega se
osećaš loše”. (Hemingvej nam jedino nije objasnio kako bi racionalizovao akcije sumanutog ubice koji ubija
zato što mu to predstavlja „zadovoljstvo”. Zanimljivo bi bilo videti kako bi gospodin Hemingvej reagovao
ukoliko bi neko takav „u potrazi za zadovoljstvom” pokušao da oduzme njegov život.)
Moralnost znana kao situaciona etika izopačila je i predavanja o seksualnom obrazovanju u
američkim školama. Bilo je mnogo slučajeva tužbi gnevnih roditelja. U San Frandsku je jedan ad hoc
komitet, sastavljen od roditelja i nastavnika, podneo tužbu protiv Odbora za obrazovanje države Kalifornija,
sa zahtevom da obustavi predavanja o seksualnom životu, jer se deca uče da nema dobrih i loših stvari.
Advokat ove grupe rekao je na sudu: „Ova vrsta učenja sumirana je u rečenici koja se nalazi u
nastavničkom priručniku, a u kojoj se kaže: „Nadamo se da ste naučili da nema dobrih i loših odgovora.
17
Svaka osoba ima svoje stanovište koje je za nju ispravno.”
Mnogi optužuju podučavanje u seksualnom obrazovanju, u kojem „nema dobrih i loših stvari”, za
visoku stopu samoubistava među mladima. Mladog čoveka uče da je dobro sve ono što poželi i što učini a
što mu donosi zadovoljstvo. A onda, kada nešto učini, isto ono društvo koje ga je tome naučilo počne da ga
kažnjava. Kod mladog čoveka ovo izaziva nepromostive probleme i neretko on bira samoubistvo kao jedino
rešenje ovih protivrečnosti.
Pisac Oldous Haksli (Aldous Huxley) je u knjizi Vrli novi svet, objavljenoj 1948, objasnio da
seksualne slobode nisu u neskladu sa zamislima planera: „Kako opadaju političke i ekonomske slobode,
seksualna sloboda teži... porastu. A diktator... će dobro učiniti ako tu slobodu podstakne. Uz slobodu
sanjarenja pod dejstvom droge, uz filmove i radio, ona će mu pomoći da svede svoje subjekte do poniznosti
18
koja je njihova sudbina.”
Humanizam je, dakle, postao nova religija koja bi trebalo da zameni tradicionalnu judaističku i
hrišćansku veru. Štaviše, predsednik Američkog humanističkod udruženja Lojd Morin (Lloyd Morain)
19
izjavio je da je humanizam „... religija bez Boga, božanskog otkrovenja i svetih spisa.”
Ovakav stav - da je humanizam religija - potvrdio je Vrhovni sud Sjedinjenih Država 1965.
godine, kada je u slučaju „SAD protiv Sigera” (Seeger) presudio sledeće: „Humanističko... verovanje, koje
se iskreno ispoveda kao religija, treba da dobije zvanično priznanje da je vera, prema Zakonu o posebnim
20
službama.”
A u slučaju „Torkejs (Torcase) protiv Votkinsa (Watkins)”, sud je doneo ovakvu odluku: „U ovoj
zemlji, medu religijama koje podučavaju nečemu što se ne može smatrati verovanjem u postojanje Boga su
21
budizam, taoizam, etička kultura, sekularni humanizam i druge”.
Tako, kada je Medlin Marej O'Her (Madly Murray O'Hair) na Vrhovnom sudu zahtevala da se u
učionicama u Americi ukinu kratke molitve pre nastave, tobože zbog „razvijanja država i Crkve”, ona je, u
stvari, zamenjivala jednu religiju drugom: verovanje u Boga verovanjem u humanizam. Gospođa O'Her je
ovo znala, zbog toga što je bila izdavač časopisa „Slobodni humanist” („The Free Humanist”) i zato što je
22
bila izabrana u Odbor Američkog humanističkog društva 1965, a zatim ponovo 1973. godine.
I Volter Mondejl (Walter Mondale), potpredsednik u vladi Džimija Kartera i predsednički
kandidat 1984, ispoljio je veru u humanističku religiju. Evo šta je izjavio o svojim verovanjima: „Mada se
nikada nisam formalno priključio Humanističkom udruženju, mislim da sam članstvo u njemu nasledio. Moj

256