Page 57 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

GLAVA IX

KOMUNIZAM

Među istoričarima-tradicionalistima odavno je ukorenjeno mišljenje da je Karl Marks bio osnivač
komunizma. Dodaćemo da je ovo zvanična pozicija koju nude i sami komunisti. Njihov stav je da se
nepoznati mladi čovek pojavio niotkud, napisao „Komunistički manifest” i tako lansirao komunizam.
Istina je, međutim, da je ovakvo obrazloženje samo delimično tačno. I ova istina je daleko
zanimljivija od delimično tačne priče.
Da bismo shvatili zašto je tako, biće neophodno da prvo ispitamo ličnost samoga Marksa.
Rođen je 1818. godine. U Pariz je otišao 1843, da studira ekonomiju. Na univerzitetu se upoznao
sa Fridrihom Engelsom, sinom bogatog fabrikanta pamuka iz Lankšajra u Engleskoj. Marks je veoma brzo
naučio da uživa u zadovoljstvima nezarađenog bogatstva, jer mu je Engels stalno pomagao, dobijajući novac
od oca iz Engleske. Kasnije, Engels je pomagao i Marksovu porodicu. Marks nije bio u brizi da zarađuje za
životne potrebe na tradicionalan način, već se oslanjao na darežljivost svog prijatelja Engelsa, koji ga je
izdržavao gotovo celoga života.
Marks je često tražio dodatni novac od Engelsa, govoreći da njegove ćerke „moraju imati
1
buržoasko obrazovanje da bi u životu mogle da uspostavljaju veze.”
Istoričari-tradicionalisti nisu se mnogo zadržali na odnosu Marksa sa Engelsom. Drugi, koji su
ovu vezu pomno proučili, našli su da je čudno to što je Marks, „zastupnik poniženih i potlačenih radnika”,
ceo život proveo živeći od profita koji je zarađivao jedan „kapitalista” iz Engleske. Engelsov otac je - ako
bismo naveli optužbe protiv „veleposedničke klase” toga doba - „izrabljivao radničku klasu koja, u stvari,
proizvodi sav kapital na svetu”. Pa ipak, Marks je nastavljao da živi od prihoda koje mu je Engels
obezbeđivao od svoga udela u fabrici pamuka.
Da je Marks bio pošten i dosledan svojim principima, odbio bi taj novac i živeo od onoga što bi
zaradio sopstvenim radom. Ali, jedini zvanični posao koji je Marks ikada obavljao bio je posao novinskog
dopisnika, a i to samo kratko vreme.
U ranoj mladosti Marks je verovao u Boga. Međutim, tokom studiranja, promenio je svoje
2
poglede. Napisao je jednom da bi želeo da se osveti „Onome koji vlada odozgo.”
Nije slučajno da je do promene kod njega došlo pošto se priključio jednoj veoma tajanstvenoj
sekti, Satanskoj crkvi. U znak dokaza da pripada ovoj sekti, Marks je pustio veliku bradu i kosu. Ovakve
spoljašnje manifestacije bile su: „... karakteristične za učenike Džoane Sautkot (Joana Southcott), satanske
3
sveštenice, koja je tvrdila da je u kontaktu sa demonom Šilohom.”
Do 1841. godine njegov preobražaj bio je gotovo potpun, i jedan njegov prijatelj je primetio:
4
„Marks hrišćansku veru naziva jednom od nemoralnijih religija.”
Marks je, pored hrišćanstva, napao i jevrejsku veru. U „Njujork tribjunu”, 1865. je napisao:
„Tako su ovi zajmovi... postali blagoslov Kuće Judine. Jevrejska organizacija zajmodavaca opasna je za
5
narod koliko i aristokratska organizacija zemljoposednika.”
Marks je, u stvari, svoj bes usmerio protiv religije uopšte: „Napuštanje religije kao iluzorne
6
čovekove sreće predstavlja uslov za njegovu istinsku sreću.”
Razlozi za Marksovu ogorčenost na religiju su brojni. Marks je religiju video:
1. kao mehanizam bogatih pomoću kojeg siromašne, potlačene radnike drže u stanju siromaštva;
2. kao učenje da imovina jednog čoveka ne pripada drugome;
3. kao učenje da čovek ne treba da žudi za imovinom drugog čoveka, i
4. kao učenje da svaki čovek samome sebi treba da obezbedi sredstva za život.
Marks je ovu nejednaku raspodelu bogatstva smatrao uzrokom čovekove nesreće. Kada bi
imovina mogla da se jednako podeli, čovek bi bio srećan. A sredstvo koje je čoveka sprečavalo da uzme svoj
deo imovine bila je organizovana religija koja je učila da čovek ne srne silom uzeti tuđu imovinu, jer
zapovest kaže „Ne ukradi”. Religijska učenja, takođe, kažu i „Ne poželi ništa što je tuđe”, što znači da je
pogrešno da želiš više od onoga što možeš da stekneš svojim radom.
Marks je stoga rezonovao da religijski sistem čoveka drži u bedi, budući da je posedovanje
imovine jedini uslov njegove sreće. Dalje je sledilo, po marksističkoj logici, da kapitalistički sistem mora biti
uništen, jer on ohrabruje svakog pojedinca da ličnim radom proizvodi za svoje sopstvene potrebe.
57