Page 58 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Dakle, ljudska sreća zavisila je ne samo od ukidanja religije već i od ukidanja „kapitalističkog”
sistema.
Jedan od Marksovih prijatelja, Mihail Bakunjin, jednom je o Marksu napisao ovo: „Pošto je
Marks odbacio ideju Boga, on nije mogao da objasni 'stanje ljudi' kao posledicu greha. On je za svo zlo, i
moralno i psihološko, optužio ekonomski sistem, za koji je rekao da mora biti srušen putem revolucije, da bi
7
ljudsko društvo moglo da bude restruktuisano.”
Marksistima nije bilo dovoljno čak ni ukidanje religije i kapitalističkog sistema. Sam Marks
želeo je da ukine „celokupan društveni poredak”, a ne samo Crkvu i sistem slobodnog preduzetništva. Pisao
je: „Komunisti... otvoreno izjavljuju da se njihovi ciljevi mogu postići samo nasilnim rušenjem čitavog
8
dosadašnjeg društvenog poretka.”
Marks se često bavio ovakvim temama. Evo šta je napisao o porodici:
„Buržoaske fraze o porodici i vaspitanju, o prisnom odnosu roditelja i dece postaju utoliko
10
9
odvratnije...” , a šta o naciji: „Radnici nemaju otadžbine. Njima se ne može uzeti ono što nemaju.
Marks je shvatio da je glavno sredstvo koje će se koristiti za uništavanje svih vrednosti biti vlast,
i - bio je u pravu. Uzmimo, na primer, sledeći novinski članak, koji se pojavio 1980: „Ispitivanja kažu da
vlast ima štetan uticaj na život porodice”:
„Galupov institut za ispitivanje javnog mnjenja objavio je u petak da gotovo polovina ispitanika
koja je odgovarala u 1980. na pitanje o američkoj porodici veruje da federalne vlasti imaju nepoželjan uticaj
11
na porodični život.”
Ideje o tome kako se porodica dalje može uništavati sada nam nude najrazličitiji tipovi. Jedan od
njih, asistent na koledžu, ponudio nam je o toj temi svoje zamisli: „... činjenica da se deca odgajaju u
porodici znači da ne postoji jednakost. Mi porodicama moramo oduzeti decu i vaspitavati ih... u cilju
12
jednakosti u vaspitavanju.”
Da bi pokazali lično nezadovoljstvo tradicionalnim porodičnim životom, i Marks i Engels su
pravili afere: Engels sa ženom svoga prijatelja, a Marks sa svojom služavkom. (Kada se oženio sa Dženi fon
Vestfalen, ćerkom bogatog i poštovanog pruskog oficira, njena majka je, kao venčani poklon mladencima,
poslala služavku. Marks je zahvalnost pokazao na taj način što je svoj poklon napravio trudnim.) Svoju
nebrigu za porodicu pokazao je time što je dozvolio da mu dvoje od šestoro dece, umru od gladi. Baveći se
radnicima, često je zaboravljao da obezbedi sredstva za život sopstvenoj porodici. Da bi stvari bile još gore,
13
njegovo dvoje druge dece počinilo je samoubistvo, verovatno zbog bednih uslova u kojima je živelo.
Marksov pogled na brak i porodicu bili su u skladu sa onim kako je živeo, ali u drugim oblastima
njegova hipokrizija bila je očigledna.
Na primer, juna 1864, ,,u pismu svome ujaku Lajonu Filipsu (Lion Phillips), Marks ga je izvestio
da je na berzi zaradio 400 funti.”
Ovde, dakle, Marks, veliki borac za radničku klasu a protiv „eksploatatorskih kapitalista” (onih
koji zarađuju novac na berzi), priznaje da je i sam napravio profit na berzi (tj. priznaje da se smatra pripadni-
kom klase kapitalista). Primećujemo da je to bilo osamnaest godina pošto je zahtevao da proletarijat
(radnička klasa) zbaci buržoaziju (klasu bogataša), one koji zarađuju profite na berzi.
Drugom prilikom pisao je Engelsu, tražeći da se konačno sredi problem oko Volfovog
nasledstva: „Da sam imao novca tokom poslednjih deset dana, bio bih u stanju da napravim dobar posao na
15
berzi. Došlo je vreme kada uz pomoć pameti i malo novca u Londonu čovek može da napravi čuda.”
„Volfovo nasledstvo”, koje Marks u pismu pominje, bilo je deo zaostavštine koji mu je ostavio
izvesni Vilhelm Volf (Wilhelm Wolf), njegov obožavalac. Ukupna suma koju je Marks nasledio iznosila je
824 funte, u doba kada je prosečni godišnji prihod „eksploatisane radničke klase” iznosio oko 4,5 funti. U
nekim današnjim ekvivalentima, to bi značilo da je nasledstvo iznosilo oko 365 000 dolara, pod
pretpostavkom da je prosečna godišnja zarada američkog radnika u 1980. iznosila 20 000 dolara.
Neće biti da Marks nije mogao da zaradi za pristojan život sopstvenim radom. Gospodin Marks
je, u stvari, bio doktor Marks, pošto je dobio titulu doktora filosofije Univerziteta u Jeni. Sa ovom titulom
mogao je lako da se zaposli na nekom evropskom univerzitetu i zarađuje za pristojan život. (On, u stvari, nije
pohađao univerzitet. Svoju diplomu doktora dobio je poštom.)
Godine 1846, Marks i Engels su se pridružili grupi koja se zvala „Savez komunista” a koja je
proistekla iz takozvanog „Saveza pravednih”. Ovaj potonji je, u stvari, izdanak Pariške lige izopštenika, koju
su osnovale izbeglice iz Nemačke u tom gradu. Posle burnog desetogodišnjeg perioda, Savez pravednih
pronašao je svoj 'gravitacioni centar', kako je rekao Engels, u Londonu, gde je nova stvar došla u prvi plan:
16
od nemačkog, Savez je postao internacionalan.”
Pošto su Iluminati otkriveni u Bavarskoj, članovi su se raštrkali po celoj Evropi. Savez je bio
„izdanak Pariške lige izopštenika koju su osnovale izbeglice iz Nemačke.” Čovek može samo da se zapita

58