Page 59 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 59

nisu li te izbeglice bili rasejani Iluminati?
                       U  svakom  slučaju,  na  Drugom  kongresu  Saveza  komunista  (originalan  naslov  manifesta  na
            nemačkom jeziku glasi „Manifest der Kommunistichen Partei”; reč „Partei”, prevodila se različito, kao savez
            ili kao partija) Marks i Engels bili su izabrani da napišu partijski program. Oni su očigledno odugovlačili sa
            tim poslom, pa im je „Centralni komitet uputio oštru notu u kojoj se kaže da će, ukoliko manifest ne bude
                                                                                               17
            završen pre 1. februara 1848, prema njima biti preduzete određene mere. Rezultat je usledio.”
                       Dakle,  Marksu  i  Engelsu  dato  je  u  zadatak  pisanje  partijske  platforme  za  već  postojeću
            međunarodnu grupu. „Manifest” nije bio delo inspirisanog anonimusa koji se zove Karl Marks (ili Fridrih
            Engels,  šta  mari),  izniklog  niotkuda.  Obojica  su  zaposleni  od  strane  organizacije  koja  je  već  postojala  i
            smatrala da je njena snaga dovoljna da konačno izađe iz soba „ispunjenih dimom” i svoju organizaciju i njen
            program obznani narodima Evrope.
                       Ali  zašto  je  bilo  toliko  važno  da  se  manifest  završi  pre  prvog  februara?  Da  bi  „spontane
            revolucije” koje su već bile isplanirane za celu Evropu mogle da izbiju na vreme i „spontano”. Činjenica je
            da su ove „spontano-planirane” revolucije počele: 1. marta 1848. u Badenu, zatim 12. marta u Beču; 13.
            marta u Parmi; 22. marta u Veneciji; 10. aprila u Londonu, 7. maja u Španiji i 15. maja u Napulju. Šesdeset
            četiri revolucije „spontano su izbile” te iste godine širom Rusije.
                       Znači,  „Manifest  komunističke  partije”  bio  je  objavljen  u  Londonu  1.  februara.  1848,  kao
            objašnjenje uzroka revolucije koja je bila u pripremi. Srećom po narode Evrope, gotovo sve ove revolucije su
            propale.
                       Zbog ovakvih promašaja, ime teksta je promenjeno u „Komunistički manifest”, a dodato je ime
            Karla Marksa kao njegovog autora.
            Ovo se odigralo 1868, dvadeset godina posle prvobitnog izdanja. Šta je onda Komunistička partija želela da
            Marks i Engels napišu?
                       Marks je zamislio da proletarijat (radnička klasa) „... postepeno oduzme buržoaziji sav kapital...
                                                       18
            pomoću despotskog posezanja u pravo svojine.”
                       Ovo znači da je trebalo da Marks i njegovi saradnici razviju program koji bi lagano uništavao
            pravo na privatnu svojinu u društvu, sve dok, jednoga dana, radnička klasa ne bi posedovala imovinu. Ovo
            ne bi zahtevalo silu, već samo delovanje vlasti sa velikim ovlašćenjima koja bi postepeno širila svoju ulogu u
            poslovima društva.
                                                                            19
                       Marks i Engels su za Komunističku partiju napisali sledeće: „Te mere biće, naravno, različite u
            različitim zemljama. Međutim, za najnaprednije zemlje sledeće mere mogu imati prilično opštu primenu:
                       „1. Eksproprijacija zemljišne svojine i upotreba zemljišne rente za državne izdatke.”
                       Na drugom mestu u „Manifestu” stoji napisano: „Vi se užasavate zato što mi hoćemo da ukinemo
                                                   20
            privatnu svojinu... Doista, mi to i hoćemo.”
                       Dakle, prvo načelo „Manifesta” bilo je u skladu sa ostalom Marksovom filosofijom, iako se ovo
            načelo bavi svojinom samo u obliku zemljišta.
                       „2. Izrazito progresivni porez.”
                       Ovde Marks uvodi poreze na prihod kao metod oduzimanja svojine od „eksploatatorske klase” da
            bi je dao „radničkoj klasi”. Ovo načelo je u skladu s njegovom tvrdnjom da bogati imaju obavezu da daju
            siromašnima. „Od svakoga prema mogućnostima, svakome prema potrebama.”
                       Vlast  treba  da  postane  veliki  distributer  prihoda.  Ona  treba  da  uzima  od  proizvođača  (koji
            „imaju”), da daje neproizvođačima (koji „nemaju”).
                       „3. Ukidanje prava nasleđa.”
                       Ne samo što je proizvođač kapitalnih dobara trebalo da prihvati da će, što više radi, imati manje,
            već i to da će sve što pretekne vlast uzeti jer joj treba za siromašne, tako da ništa neće ostati za potomstvo.
            Svojina treba da postane samo privremeno vlasništvo proizvođača.
                       „4. Konfiskacija imovine svih emigranata i pobunjenika.”
                       Oni koji bi poželeli da napuste komunističku državu morali bi da ostave svoju imovinu onima
            koji ostaju, a onima koji se suprotstavljaju vlastima imovina treba da bude konfiskovana”.
                       „5.  Centralizacija kredita u rukama države preko  nacionalne banke s državnim kapitalom i
            isključivim monopolom.”
                       Komunisti su rekli Marksu da osigura da samo oni imaju pravo da kreiraju inflaciju. Ovo pravo
            bi im garantovalo mogućnost da unište pravo na privatnu svojinu onih građana koji svoje vlasništvo čuvaju u
            obliku gotovog novca.
                       „6. Centralizacija celokupnog komunikacijskog i transportnog sistema u rukama države.”
                       Država bi uskratila građanima pravo da govore protiv države kontrolišući pristup široj publici,

                                                            59
   54   55   56   57   58   59   60   61   62   63   64