Page 60 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

kao i pravo da slobodno razvoze robu koju proizvedu.
„7. Umnožavanje nacionalnih fabrika, oruđa za proizvodnju, krčenje i poboljšavanje zemljišta
prema opštem planu.”
Država bi posedovala sva kapitalna dobra i odlučivala bi šta bi se na zemlji uzgajalo.
„8. Jednaka obaveza rada za sve, stvaranje industrijskih armija, naročito za zemljoradnju.”
Sva kapitalna dobra, uključujući i radnu snagu, pripadala bi državi. Bila bi oformljena
industrijska armija, sposobna da se po komandi kreće u bilo kojoj oblasti u kojoj bi država osetila potrebi za
radnicima, posebno u zemljoradničkim krajevima.
„9. Ujedinjavanje rada zemljoradnje i industrije, uticanje na postepeno odstranjivanje
suprotnosti između grada i sela.”
Osnovno kapitalno dobro, sam čovek, izgubio bi svoju osnovnu slobodu: pravo da živi tamo gde
izabere. Verovatno je Marks predvideo da rast radničkih unija postane sredstvo za kombinovanje
„zemljoradnje i industrije”.
„10. javno i besplatno vaspitavanje dece. Odstranjivanje fabričkog rada dece u današnjem
obliku. Sjedinjavanje s materijalnom proizvodnjom”, i tako dalje, i tako dalje.
Država bi preuzela odgovornost oko vaspitavanja sve dece u društvu. To pretpostavlja da Marks
ne bi tolerisao privatne škole u kojima bi roditelji decu učili onome što bi oni hteli. Ukoliko je država jedini
vaspitač, decu može da uči čemu god hoće.
Osnovni cilj države bio bi da uspostavi društvene vrednosti putem sistema javnih škola.
Očigledno je da je Marks predvideo i ukidanje same porodice, pošto bi država preuzela ne samo ulogu
učitelja, več i ulogu roditelja.
Ovih deset načela u „Komunističkom manifestu” bila su napisana 1848. godine. Interesantno je
videti koliko su ovakvi programi, od tada, odmakli u američkom društvu.
1. Eksproprijacija zemljišne svojine.
Vlada Sjedinjenih Država danas poseduje 33,5% zemlje SAD, što je potpuno suprotno Ustavu.
Prvi član Ustava daje prava zakonodavnom odelu federalnih vlasti. Odeljak 8 Prvog člana daje
mu pravo „da vrši isključivu zakonodavnu vlast u svim slučajevima nad onom oblašću (ne večom od deset
kvadratnih milja) koja, ustupanjem Kongresu, postane sedište vlade Sjedinjenih Država, i da vrši istu vlast
nad svim mestima pribavljenim pristankom zakonodavnog tela države u kojoj se ona nalaze za podizanje
Utvrđenja, skladišta arsenala, dokova i drugih potrebnih zdanja.”
Ovo znači da svo zemljište koje Vlada poseduje, osim Vašingtona i neophodnih vojnih baza,
poseduje na protivustavan način.
A vlast poseduje više od jedne trećine zemlje u Sjedinjenim Državama. Štaviše, i zemlja koju ne
poseduje, Vlada kontroliše putem raznih dozvola za gradnju, birokratskih naredbi, oblasnih zakona itd.
Kontrolu zakupa ne sprovodi federalna vlast, ali su efekti za privatna imanja ista. Vlast kontroliše
zemlju i imovinu svojih građana kontrolišući cene koje vlasnici zemlje mogu dobiti ukoliko je iznajme.
(Fašizam je bio definisan kao kontrola, ali ne kao vlasništvo nad sredstvima proizvodnje.)
2. Izrazito progresivan porez.
Vlada Sjedinjenih Država uvela je progresivni porez 1913. godine, posle nekoliko neuspelih
pokušaja.
3.Porez na nasledstvo.
Vlada Sjedinjenih Država nametnula je 1916. godine Amerikancima porez na nasledstvo.
4. Konfiskacija imovine emigranata i pobunjenika.
Godine 1980, Kongres je preduzeo džinovski korak ka konfiskaciji imovine emigranata usvojivši
Zakonski predlog 5.691, koji zabranjuje i pretvara u zločin prenos ili čak pokušaj prebacivanja „monetarnih
instrumenata” u visini od 5 i više hiljada dolara u ili iz zemlje, bez popunjavanja određenih izveštaja koje
vlast zahteva.
5. Centralizacija kredita; nacionalna banka,
Sjedinjene Države ustanovile su svoju Nacionalmu banku, Federalne rezerve, 1913.godine.
6. Centralizacija komunikacija i transporta.
Sjedinjene Države stvorile su Federalnu komisiju za trgovinu 1916. i Federalnu komisiju za
komunikacije, 1934. godine.
7. Faktori proizvodnje u rukama države.
AMTRAK, železnički sistem federalnih vlasti, najvažniji je primer mešanja vlasti u one oblasti
koje su tradicionalno delovale po sistemu slobodnog preduzetništva. Uplitanje Vlade u mnoge druge poslove
američkih biznismena uzima razmere kontrole nad faktorima proizvodnje (fašizam), i nema potrebe za

60