Page 60 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 60

kao i pravo da slobodno razvoze robu koju proizvedu.
                       „7. Umnožavanje nacionalnih fabrika, oruđa za proizvodnju, krčenje i poboljšavanje zemljišta
            prema opštem planu.”
                       Država bi posedovala sva kapitalna dobra i odlučivala bi šta bi se na zemlji uzgajalo.
                       „8. Jednaka obaveza rada za sve, stvaranje industrijskih armija, naročito za zemljoradnju.”
                       Sva  kapitalna  dobra,  uključujući  i  radnu  snagu,  pripadala  bi  državi.  Bila  bi  oformljena
            industrijska armija, sposobna da se po komandi kreće u bilo kojoj oblasti u kojoj bi država osetila potrebi za
            radnicima, posebno u zemljoradničkim krajevima.
                       „9.  Ujedinjavanje rada  zemljoradnje i industrije, uticanje  na postepeno odstranjivanje
            suprotnosti između grada i sela.”
                       Osnovno kapitalno dobro, sam čovek, izgubio bi svoju osnovnu slobodu: pravo da živi tamo gde
            izabere.  Verovatno  je  Marks  predvideo  da  rast  radničkih  unija  postane  sredstvo  za  kombinovanje
            „zemljoradnje i industrije”.
                       „10.  javno i besplatno vaspitavanje  dece. Odstranjivanje fabričkog rada dece u današnjem
            obliku. Sjedinjavanje s materijalnom proizvodnjom”, i tako dalje, i tako dalje.
                      Država bi preuzela odgovornost oko vaspitavanja sve dece u društvu. To pretpostavlja da Marks
            ne bi tolerisao privatne škole u kojima bi roditelji decu učili onome što bi oni hteli. Ukoliko je država jedini
            vaspitač, decu može da uči čemu god hoće.
                       Osnovni  cilj  države  bio  bi  da  uspostavi  društvene  vrednosti  putem  sistema  javnih  škola.
            Očigledno  je  da  je  Marks  predvideo  i  ukidanje  same  porodice,  pošto  bi  država  preuzela  ne  samo  ulogu
            učitelja, več i ulogu roditelja.
                       Ovih deset načela u „Komunističkom manifestu” bila su napisana 1848. godine. Interesantno je
            videti koliko su ovakvi programi, od tada, odmakli u američkom društvu.
                       1. Eksproprijacija  zemljišne svojine.
                      Vlada Sjedinjenih Država danas poseduje 33,5% zemlje SAD, što je potpuno suprotno Ustavu.
                       Prvi član Ustava daje prava zakonodavnom odelu federalnih vlasti. Odeljak 8 Prvog člana daje
            mu pravo „da vrši isključivu zakonodavnu vlast u svim slučajevima nad onom oblašću (ne večom od deset
            kvadratnih milja) koja, ustupanjem Kongresu, postane sedište vlade Sjedinjenih Država, i da vrši istu vlast
            nad svim mestima pribavljenim pristankom zakonodavnog tela države u kojoj se ona nalaze za podizanje
            Utvrđenja, skladišta arsenala, dokova i drugih potrebnih zdanja.”
                       Ovo  znači  da  svo  zemljište  koje  Vlada  poseduje,  osim  Vašingtona  i  neophodnih  vojnih  baza,
            poseduje na protivustavan način.
                      A vlast poseduje više od jedne trećine zemlje u Sjedinjenim Državama. Štaviše, i zemlja koju ne
            poseduje, Vlada kontroliše putem raznih dozvola za gradnju, birokratskih naredbi, oblasnih zakona itd.
                       Kontrolu zakupa ne sprovodi federalna vlast, ali su efekti za privatna imanja ista. Vlast kontroliše
            zemlju  i  imovinu  svojih  građana  kontrolišući  cene  koje  vlasnici  zemlje  mogu  dobiti  ukoliko  je  iznajme.
            (Fašizam je bio definisan kao kontrola, ali ne kao vlasništvo nad sredstvima proizvodnje.)
                       2. Izrazito progresivan porez.
                       Vlada  Sjedinjenih  Država  uvela  je  progresivni  porez  1913.  godine,  posle  nekoliko  neuspelih
            pokušaja.
                      3.Porez na nasledstvo.
                       Vlada Sjedinjenih Država nametnula je 1916. godine Amerikancima porez na nasledstvo.
                       4. Konfiskacija imovine emigranata i pobunjenika.
                       Godine 1980, Kongres je preduzeo džinovski korak ka konfiskaciji imovine emigranata usvojivši
            Zakonski predlog 5.691, koji zabranjuje i pretvara u zločin prenos ili čak pokušaj prebacivanja „monetarnih
            instrumenata” u visini od 5 i više hiljada dolara u ili iz zemlje, bez popunjavanja određenih izveštaja koje
            vlast zahteva.
                       5. Centralizacija kredita; nacionalna banka,
                      Sjedinjene Države ustanovile su svoju Nacionalmu banku, Federalne rezerve, 1913.godine.
                       6. Centralizacija komunikacija i transporta.
                      Sjedinjene  Države  stvorile  su  Federalnu  komisiju  za  trgovinu  1916.  i  Federalnu  komisiju  za
            komunikacije, 1934. godine.
                       7. Faktori proizvodnje u rukama države.
                       AMTRAK, železnički sistem federalnih vlasti, najvažniji je primer mešanja vlasti u one oblasti
            koje su tradicionalno delovale po sistemu slobodnog preduzetništva. Uplitanje Vlade u mnoge druge poslove
            američkih  biznismena  uzima  razmere  kontrole  nad  faktorima  proizvodnje  (fašizam),  i  nema  potrebe  za

                                                            60
   55   56   57   58   59   60   61   62   63   64   65