Page 10 - Saša Marković - Manifest protiv Imperije
P. 10
s
osnovnih ideja ,,očeva-osnivača“ SAD. Te proturečnoi došle su do
t
izražaja i u Ustavu SAD, najstarijem aktu takve normativne težine u
istoriji modernog sveta.
Ipak, pisac, razume se, ne negira revolucionarni karakter ovog
akta koji po prvi put u organizovanoj društvenoj zajednici i savremenoj
državi poverava suverenitet narodu. Princip narodne demokratije biće
od tog vremena matrica i ideja vodilja budućim generacijama. Pisca
i
nisu poneli, niti su mu zamračili vidike prvi uspes Novog sveta; on
se suvereno kreće kroz lavirinte istorije i ukazujena teškoće u izgrad
nji države novog tipa. Borba oko kontrole nad finansijskim kapitalom
u
je jedan od ključnih problema na koje Marković ukazje od samog
početka svoje knjige. Pitanje je da li banke, koje su bile u naglom po
rastu, treba da imaju veću moć od države, provlači e sa svom oštri
s
nom u kapitalističkom svetu do današnjih dana. Pisac veoma precizno
prati i analizira teške probleme koji iskrsavaju između bankarskog
sektora i drugih dobara vrhunske elite, i tu otkriva koren budućeg svet-
skog hegemona.
j
Apetiti američke elite su rasli, ali su se i sukoblavali sa an-
tikolonijalnim pokretom, naglim razvojem Nemačke, pokušajem
razvoja novog svetskog poretka kroz Društvo naroda, u kome pisac
vidi prikrivenu nameru stvaranja svetske vlade. I pored povremenih
sukoba u vrhu fmansijskog kapitala izmedju SAD i Velike Britanije
i
pronađen je, ipak, zajednički jezik između ove dve mperije: udareni
su temelji UN tokom rata, da bi nakon njegovog okončanja osnovane
UN, formiranje Međunarodni monetarni fond i Međunarodna banka
e
t
za obnovu i razvoj, čime je obezbeđena američka monama hege
monija, a osnivanjem NATO, konačno, i vojna hegemonija SAD.
9