Page 13 - Saša Marković - Manifest protiv Imperije

je rekao: ’Rat je grandiozna tekovina istorije i daje najširi prostor
blistavom stvaralaštvu’. Ja sumnjam. Ratovi ne - usavršavaju. Na
kraju, ratovi privremeno, provizorno i pojedinačno mogu izazvati
ispoljavanje izvesnih viših moralnih i duševnih (teško duhovnih)
osobina koje nije zahtevao mir, ali to, ma se proširilo i na ceo narod,
ne usavršava ga. Najpre jer traje koliko i rat, a zatim što se napredak
jednog bića, skupine ili šire zajednice, ne meri snagom morala već
vrstom i obimom spoznaje. Ratovi ne donose nikakvu spoznaju, čak
ni očiglednu - da su štetni.
Elementarne krize su nešto drugo. (Leonidova i Džonova noga
koje su, prva slučajno, druga namemo uništile mravinjak.) Priroda
v
otrežnjuje, priroda, čak i kada nas pogađa, širi poršinu svog dodira
sa nama, pa s njom, naše saznanje o međuzavisnosti, bez koje nema
trajne budućnosti za humanitet.
Uveren sam da bi neka dramatična prirodna opasnost, od

topljenja polova, recimo, poremećaja u teži, susreta sa nekim luta-
jućim nebeskim telom, ujedinila vrstu jače, dublje korisnije od
i
svake, pa i najidealnije istorijske ideje. I ne samo to (jer enozis nije
dovoljan, nužan je njegov cilj) ova bi opasnost u borbi za opstanak
fundamentalno izmenila naš odnos prema prirodi i naše mesto u njoj.

Promena mesta, donela bi promenu čovekove funkcije.Više
ne bi bili savest prirode, to da je ispravlja, već njene svesti o samoj
sebi. Promene funkcija zahtevala bi nova oruđa. Nova čula, novu
inteligenciju, novu logiku, nov život koji još ne možemo ni da za­
mislimo. Ta su oruđa u nama. Nužan je potres koji ć ih izbaciti na
e
površinu.
Znam daje strašno ono što ću reći - ja taj i takav otres vidim,
p
paradoksalno naizgled, i u jednom nuklearnom ratu.
Jer se nuklearni rat jedini od svih neće osloniti na ljude, on će
o
pokrenuti i prirodu. U tome ratu učestvovaće i prirda. Promeniće
se klima, razbesneti vode i zemlje, umreti deo atmosfere, i možda,
mada kasnije, biološki ’poludeti’ preostala flora i fauna. Svet će biti

12