Page 172 - Saša Marković - Manifest protiv Imperije
P. 172
Karl Рорег nije osporavao Marksovu osudu kapitalizmbar
a
u jednoj ravni. Ta Marksova osuda je jednako aktuelna i danas.
„Posle svega, Marksova osuda kapitalizma je fundamentalno
moralna osuda. ‘Sistem je osuđen’ zbog svirepe nepravde koja mu
je svojstvena, stoje kombinovano s punom - formalnom - pravdom
i pravičnošću. Sistem je osuđen zbog toga, što, prioravajući
m
eksploatatora da podjarmi eksploatisanog, obojicu lišava njihove
slobode. Marks se nije borio protiv bogatstva niti je hvalio siro
maštvo. On je mrzeo kapitalizam ne zbog njegove akumulacije bo
gatstva, nego zbog njegovog oligarhijskog karaktera; on ga je
mrzeo zato što u ovom sistemu bogatstvo znači političku moć u
smislu moći nad drugim ljudima... Marks je mrzeo ovaj sistem,
7
jer je ličio na ropstvo.“278 2
9
Veliki protesti organizovani od strane antiglobalističkih grupa
širom planete, kao i velika alternativna medijska i intelektualna mreža
na Internetu, prvi su vijesnici promjena, koje mogu povesti svijet u
drugom pravcu.
„Danas svjetski lideri ne mogu ni ručati zajedno, ada neko
istovremeno ne organizira kontra-samit - okupljajući sve, od ra
r
dnika iz izrabljivačkih tvornica... do učitelja i pofesora koji se bore
protiv korporacijske okupacije obrazovanja.44279
Mašimo Fini upozorava daje eksponencijalni razvoj, na kome
se zasniva neoliberalni model i koji ima stalnu potrebu da se širi, bilo
ekonomski ili geografski, adekvatan samo matematici, ali ne i prirodi
koja ima svoje granice.280 Da bi nam tu sliku približio, Fini se pozvao
278 Karl R. Poper, O tv o r e n o d r u š tv o i n je g o v i n ep rija te lji, d io II, Beograd, 1993, str. 239-240.
279 Naomi Klein, N o L o g o , Zagreb, 2002, strana 315.
280 Vidjeti u: Mašimo Fini, P o d a n ic i, str. 142.
171