Page 167 - Saša Marković - Manifest protiv Imperije
P. 167

sebe radi, proizvesti još više vlasti. Kada je akumulacija kapitala
        dostigla svoje prirodne, nacionalne limite, buržoazija je razumela
        da će samo sa ideologijom ‘ekspanzija je sve’ i samo sa odgovara­
                                                      p
        jućim procesom akumulacije vlasti stari motor moći onovo da se
        stavi u pogon. “261


             Neoliberalni kapitalizam je glavni izvozni artikal Amerike,
      koji ona po svijetu kalemi na krivo nasađenu granu lažne demokratije.
     Neoliberalizam se, kao ekonomska doktrina, pojavio kasnih tridesetih
      godina  prošlog  vijeka.  Fridrih  fon  Hajek  (Friedrich  August  von

                                                     F
     Науек), Ludvig fon Mizes (Ludwig von Mises), Miltonridman (Mil-
     ton Friedman) i Karl Poper (Karl Raimund Popper) su mislioci po ko­
     jima  se  prepoznaje  ova  ekonomska  škola.  Oni  su  protivnici  bilo
     kakvog intervencionizma od strane države u ekonomske tokove, za­
      lažući se za sveobuhvatne privatizacije. Naomi Klajn kaže da su sma­

     trani  čudacima  u  vrijeme  dominantnog  kejnzijanstva, pred,  i  u
      godinama poslije II svjetskog rata.262 Ekonomski model koji je bio
     smatran ekstremnim,  dobio je  šansu poslije krize koja je nastupila
     sedamdesetih godina. Margaret Tačer i Ronald Regan su promijenili
     karakter države socijalne pravde i otpočet je proces sveobuhvatnih pri­
     vatizacija i liberalizacija tržišta. Zajedno sa ovim unutrašnjim ekonom­
     skim promjenama, mijenjala se i politika MMF-a i  Svjetske banke.
     Anglo-američki ekonomski model postepeno je proširen na Evropu i
     na Japan. Deregulacija je završena za vrijeme Klintonovog mandata.
     Finansijski sektor država više nije kontrolisala. Haosu su doprinosili
     i  skandalozni završni računi banaka i najvećih korpracija.  Enriko
                                                   o

     Kuča (Enrico Cuccia), istaknuti italijanski bankar,tvrdio je da nikada
     nije vidio završni račun koji nije bio lažan.263
             Zak Atali ukazuje na još jedan bitan uzrok ekonomske krize


     261  Hana Arent, Iz v o r i to ta lita r izm a ,  Beograd,  1998, str.  148.
     262 Vidjeti u: Naomi Klein,  The S h o c k  D o c tr in e
     263 Vidjeti u: Mašimo Fini, P o d a n ic i, str.  106.


                                  166
   162   163   164   165   166   167   168   169   170   171   172