Page 210 - Saša Marković - Manifest protiv Imperije

tencijalno opasnu neodgovornost tog vrhovnog autoriteta."352

Zapadnevropskim državama nije nedostajalo znanja da pre­
poznaju suštinu američke spoljne politike. Međutim,poslije II svjet­

skog rata dovedene su u pat poziciju - ili prihvatiti američku
hegemoniju, ili polako potpadati pod sovjetsku zonu uticaja. Temelji
takvom poretku, u kojem će se Evropa malo pitati, postavljeni su na
Jalti. Osim pozitivnih odluka koje su se ticale brzog okončanja II svje­
tskog rata, „sastanak u Jalti bio je i obremenjen politikom hegemonija.
Od pet velikih sila, prisustvovale su samo tri, SAD, SSSR i Engleska.
Pravo pristupa nisu dobile ni Kina, ni Francuska. 0 bitnim pitanjima
dveju velikih država, ne samo da se raspravljalo, nego su donete od­
luke na njihovu štetu. I male države i kolonijalne zemlje su bile žrtve
ovakve politike. Postoji mnogo dokaza daje u Jalti bio primenjivan
metod tajne diplomatije u negativnom smislu, kao i da su donete kona­
čne odluke o podeli interesnih sfera i u Evropi, i na drugim kontinenti­
ma. Neke od tih odluka donosili su samo vođe, Dvojica od Trojice
velikih, Ruzvelt i Staljin, a Cerčil je, kako on tos gorčinom priznaje

u svojim memoarima, često bio samo prisutni građani".353
n
Disolucijom SSSR-a pao je i dogovor iz Jalte. No, Amerika
je prihvatila samo dio promjena koji je njoj odgovarao. Nije se željela
odreći staratelj stva nad Evropom. Naravno, ni Evropa u godinama tri-
jumfalizma, nakon poraza komunizma, nije željela razmišljati o svom
drugačijem angažmanu u spoljnoj politici, prije svega uljuljkana baj­
kama o kraju istorije i predstavama o pobjedi zapadne liberalno-
demokratske ideologije. Ova bajka, na žalost Amerike, nije mogla
dugo trajati. Puno je razloga koji guše Evropu našavši se u novom (a
suštinski starom) američkom političko-bezbjedonosnom zagrljaju.
Nametanje kulturnog modela koji Amerika i dalje, preko masovne kul­
ture, nameće Evropi, ekonomski model koji je gotovo uništio tradi­

352 Emanuel Tod, P o sle Im p erije, str. 142.
353 Vladimir Dedijer, In te re sn e sfere, Beograd, 1980, str. 409.

209