Page 65 - Swami Shivananda - Bog postoji
P. 65
Proučavanje univerzuma je proučavanje Bića (Sopstva) univerzuma, a proučavanje Bića
univerzuma ne može da isključi proučavanje pojedinačnog bića. Znanje o univerzumu je ujedno
znanje o opažaocu univerzuma, tj. o pojedinčevom vlastitom biću. Ukoliko čovek poznaje svoje
rođeno biće, onda je i sve drugo istovremeno spoznato, jer čovek je simbol, ili mikrokosmički
uzorak ma čega što obrazuje Prirodu kao celinu. Jedna stvar je isto što i druga.
Čovek će verovatno na ovoj tački najzad da nasluti istinu da znanje o Bogu i znanje o Biću
(Sopstvu) predstavljaju istu stvar. To zaista nisu dve različite stvari. Bog je ime koje je dato
Sopstvu kosmosa, toj moći života koja se nalazi u pozadini svega, nedeljivoj sintezi i konačnoj
realnosti najnepojmljivije kakvoće iza i unutar univerzuma. Znanje o Sopstvu je ključ za znanje
o bilo čemu.
Sva filozofija, ili bilo koja vrsta istraživanja uopšte, započinje sa neposredno dostupnim
dokaznim materijalom. To je metod koji se sledi po logici stvari, tako da se od pojedinosti ide ka
opštim stvarima, to jest implikacije izvučene iz dostupnih podataka sežu u dubinu; ili, drugačije
rečeno, iz osnovne nesumnjive činjenice postojanja sve ostalo biva ustanovljeno kao zaključak,
odnosno posledica. Greška materijalista leži u tome što su pogrešno razumeli šta je
najneposrednija činjenica. Oni su smatrali da je to svet koji vide oko sebe. Zanemarili su ono što
je zaista najneposrednije – svoje sopstveno postojanje. Niko ne može da dovede u pitanje svoju
nepobitnu, aktuelnu istinitost kao temelj svake misli ili dela.
Alisa u zemlji čuda
Sri Svami Krišnananda
U našim umovima nalazi se duboko ukorenjena opsesija koja nas gotovo u potpunosti
sprečava da cilj života shvatimo kao praktično ostvarenje. Za nas cilj uglavnom ostaje neka vrsta
predstave, tek jedna misao, ideal koji nije lako pomiriti sa tvrdom realnošću svakidašnjeg sveta.
Cilj može da bude i sam Bog, ali uprkos tome On je samo ideja ili ideal, fantazija, mogućnost,
može-da-bude-a-ne-mora-da-znači.
Ovo podozrivo gledište ne izostaje čak ni u najnaprednijim osobama usled snage čula, sile
uma, i navika intelekta u shvatanju stvari na zadat način. U ovim predavanjima razmatramo temu
zvanu komparativna filozofija, i bilo bi nam u tom kontekstu od koristi da poklonimo malo više
pažnje zaključcima do kojih su došli izvesni mislioci, sem vedantinskih filozofa poput Šankare,
sa kojima smo dobro upoznati i o čijem smo mišljenju dovoljno rekli.
U Grčkoj je nekada živeo jedan uzvišeni čovek po imenu Platon. Prema Polu Dosenu, ceo
svet je iznedrio samo tri filozofa – Platona, Kanta i Šankaru. Ima neke istine u tome što on kaže.
Ne može biti većeg filozofa od te tri ličnosti – Platona, Kanta i Šankare – tvrdi Pol Dosen.
Razmišljao sam o toj izjavi. Šta ga je navelo na nju? Na kraju sam osetio da se u tome nalazi
izvesna istina, kakva god da je.
Ideja o Izvornoj (i Konačnoj) Stvarnosti je Platonova glavna doktrina; ja sam i počeo sa
mišlju da mi živimo u svetu ideja kada vodimo duhovan život, kada se religiozno ponašamo,
vršimo bogosluženje i pevamo mantre, obavljamo molitve, primenjujemo đapu (neprekidno
ponavljanje mantre u sebi), pa još i meditiramo; ali ovu misao sledi vrlo neugodan zaključak da
je, na kraju krajeva, Stvarnost samo ideja.
Ideje su apstrakcije (uopštavanja), pojmovi koji bi trebalo da se podudaraju sa činjenicama, i
sve dok se ideje podudaraju sa činjenicama, one su osnovane. Ja imam ideju da se ispred mene