Page 67 - Swami Shivananda - Bog postoji

dolazi. Da nije bilo tog čoveka, ne bi moglo da bude ni ideje. Ne pomišljam na čoveka pre nego
što se on pojavi. Ideja dolazi nakon njegovog prisustva.
Dakle, realizam ima ogromnu tvrđavu ispred sebe. Pošto ne može da bude ideje ukoliko
objekt već ne postoji, to znači da Bog mora da bude nešto naknadno, a svet nešto prvenstveno,
početno. I eto ga materijalizam, koji ima veoma čvrstu podlogu. Svesti ne može biti ukoliko
nema objekta. Prema tome, ono što nazivate svešću je samo izliv, ispoljenje, deo već postojeće
materijalne tvari. Nemoguće je sa lakoćom se suočiti sa grubim materijalizmom, realizmom. Na
ovo pitanje ne možete da odgovorite. Nećete biti u stanju da bilo šta kažete po tom pitanju; i
stoga zaključujete da ima nešto u tome.
Ovaj problem je pokazatelj stanja u koje smo smešteni. Koliko smo daleko duhovno
uznapredovali? Gde je naša duhovnost, gde je naš Bog, ljubav i božanska svesnost? To nije
nikakva šala ni humor. Za nas je to vrlo ozbiljna stvar. Ma koliko proučavali svete knjige, ne
možemo da se ispetljamo iz predstave da živimo u veoma, veoma tvrdom i teškom, neumoljivom
svetu koji je poput gvožđa, poput čelika; i nikako ne možemo da prihvatimo da je ideja sveta na
bilo koji način stvarnija od sveta. Međutim, Platon izjavljuje upravo to, da su ideje stvarnije od
sveta. Univerzalije prethode pojedinostima. Konj-stvo postoji pre konja. Sto-nost postoji pre
stola, ideja o zgradi pre same zgrade. Kako konj-stvo može da postoji pre nego što postoji konj?
Ne možemo lako da odgovorimo na ovo pitanje. Mi vrlo dobro znamo da ne može da bude konj-
stva ukoliko već ne postoji konj. No, čovekov um je veoma jadan. On nije potpuno filozofski i
zato ne možemo da shvatimo kako može da bude ideje o stvari ukoliko ta stvar već ne postoji.
Kako može da postoji svest o Bogu ukoliko je i Bog samo Svest?
Ovakvim uverenjem su nam punili glavu ne samo u ovom životu, nego tokom nebrojenih
života koje smo imali u ranijim inkarnacijama. Teškoća se pojavljuje usled utisaka stvorenih u
našim umovima prianjanjem uz čulne objekte tokom mnogih života kroz koje smo prošli.
Malena duhovna težnja koju posedujemo je skorašnji razvitak u procesu evolucije. Pomislite
samo: «Od kada ja mislim o Bogu, religiji i duhovnosti? Koliko godina unazad?» U poređenju sa
tih nekoliko godina našeg revnosnog poduhvata na duhovnom polju, koliko smo mnogo, strašno
mnogo vremena proveli u drugačijim vrstama razmišljanja! Silni teret grešaka u mislima iz naših
prethodnih života pritiska nas tako žestoko i moćno da je naša malena duhovna težnja
prignječena. I stoga stalno iznova gajimo sumnje u svojim umovima. Obilje sumnji. Postoje
veoma velike smetnje. «Jesam li sposoban? Jesam li prikladan? Ima li u tome ikakve suštine?
Živim li ja u budalastom svetu, u raju budala? Ništa se ne događa. Tolike godine sam meditirao,
a i dalje se ništa ne nazire. Možda sam obmanut. Ima li u tome ikakve svrhe ili samo gubim
vreme?» Ovakve sumnje dolaze čak i iskrenim tragaocima.
Ideja sveta ne zavisi od sveta. Naprotiv, svet zavisi od nje. I Berkli je u grubom obliku rekao
to isto. Međutim, Platon je to utvrdio na više filozofski način. Nikako nam ne uspeva da svarimo
tu ideju da svest prethodi materiji, iako smo nastojali sebe da ubedimo, u našim ranijim
raspravama, da je svest naša suštinska realnost, i to na osnovu analize tri stanja – jave, sna i
dubokog spavanja. To smo u izvesnoj meri već razumeli. Otišli smo u dubine našeg stanja u
dubokom snu, u kojem izgleda da postojimo jedino kao čista svest, lišeni tela i uma, pa bi to
moralo da bude naša suština. Ovo naše takozvano telo, ova čvrsta materija opipljivog iskustva, i
um koji o njemu misli, posledično su se razvili iz te svesti; jer kada bi oni bili krajnje činjenice
onoga što jesmo, onda ne bi iščezavali ni u dubokom snu. Ali, u tom stanju mi nemamo ni
doživljaj tela ni doživljaj uma. U njemu smo samo ogoljeno, neodređeno, neopredmećeno
postojanje, svest i ništa drugo. To je ono što smo naučili na osnovu ispitivanja stanja spavanja.
Šta ste to bili u dubokom snu? Ni muškarac, ni žena, ni ljudsko biće, ni telo, ni um, nikakva