Page 73 - Swami Shivananda - Bog postoji

dnevno bili potopljeni, tako da bi se čak i planine ubrzo podlokale i obronile. Kada bi zemljina
kora bila samo tri metra deblja, ne bi bilo kiseonika, bez kojeg je život životinja (i svaki čulni
život) osuđen na smrt. A da su okeani samo par metara dublji, ugljen-dioksid i kiseonik bili bi
uvučeni u njih i biljni život bio bi nemoguć.
Iz ovih i mnoštva drugih primera očigledno je da ne postoji ni najmanji promil šanse da je
život na našoj planeti slučajnost.

Drugo: Snalažljivost života da ostvari svoj cilj predstavlja ispoljenje sveprožimajuće
Inteligencije.
Nijedan čovek nije dokučio šta je život sam za sebe. On nema ni težinu ni dimenzije, a
ipak poseduje moć; korenje koje se razvija i širi razbiće kamen. Život je osvojio vodu, kopno i
vazduh, ovladavši elementima, prisiljavajući ih da se rastvore i da preurede i poprave svoje veze.
Život, taj vajar, oblikuje sva živa bića; kao slikar, on crta svaki list svakog stabla, i boji
svaki cvet. Život je muzičar i svaku pticu je naučio da peva svoju ljubavnu pesmu, a insekte da
dozivaju jedni druge u muzici njihovih nebrojenih glasova. Život je veličanstveni hemičar, koji
voću i začinima daje ukus, a ruži miris, pretvarajući vodu i ugljenu kiselinu u šećer i drvo, i još
kroz taj postupak oslobađa kiseonik kako bi životinje dobile životni dah.
Osmotrite gotovo nevidljivu kap protoplazme, prozirnu, pihtijastu, kadru da se kreće
izvlačeći energiju od sunca. Ta jedna ćelija, ta prozirna magličasta kapljica sadrži unutar sebe
klicu života, i poseduje sposobnost da raspodeli taj život svakoj živoj stvari, velikoj i maloj.
Moći ove kapi su veće od vegetacije i životinja i ljudi, pošto je sveukupan život proistekao iz nje.
Priroda nije stvorila život; stenje sa plikovima od vatre i neslano more ne bi mogli da udovolje
zahtevima i da ispune neophodne uslove.
Pa ko ih je onda odredio i isporučio?

Treće: Životinjska pamet neodoljivo odaje naklonjenog Tvorca koji je ulio instinkt u inače
bespomoćna mala stvorenja.
Mladi losos provodi godine u moru, a onda se vraća u svoju sopstvenu reku, i putuje
uzvodno upravo uz onu obalu reke na kojoj se uliva pritoka u kojoj je rođen. Šta ga to tako
precizno vraća natrag? Ukoliko ga prebacite u drugu pritoku, njemu će odmah biti jasno da je
udaljen od svog kursa i probijaće sebi put nizvodno natrag do glavne reke, u kojoj će se opet
zaputiti uzvodno da precizno dovrši svoju sudbinu.
Još teža za rešavanje je zagonetka jegulja. Ova neverovatna stvorenja, kada se potpuno
razviju, sele se iz jezera i reka svuda u svetu – one iz Evrope prevaljuju na hiljade milja okeana –
i sve su usmerene prema istim bezdanim dubinama u blizini Bermuda. Tamo se razmnožavaju i
umiru. Njihov porod, bez ikakvog vidnog načina da ima znanje o bilo čemu osim da se nalazi u
vodenoj pustoši, bez obzira na to upućuje se nazad i pronalazi put ne samo do iste one obale sa
koje su njihovi roditelji došli, nego i odande do jednih te istih reka, jezera i bara. Nijedna
američka jegulja nikada nije bila uhvaćena u Evropi, kao ni evropska u američkim vodama.
Priroda je čak odložila sazrevanje evropske jegulje za godinu ili više dana da je bolje osposobi za
njeno duže putovanje. Nameće se pitanje odakle potiče taj usmereni poriv.

Četvrto: Čovek raspolaže nečim višim od životinjskog nagona – sposobnošću razuma.
Nijedna druga životinja nikada nije ostavila svedočanstvo o svojoj sposobnosti da broji do
deset, ili bar da shvata šta znači deset. Dok je instinkt nalik jednom tonu flaute, divnom ali
ograničenom, ljudski mozak sadrži sve tonove svih instrumenata u orkestru. Nema potrebe da se