Page 71 - Swami Shivananda - Bog postoji

ulaženje. Arđuna je upoznao i video, ali nikada nije ušao u To. Zbog toga je on i posle Bagavad
Gite ostao isti stari Arđuna. Nikada nije zaronio u Vrhovno Biće i sjedinio se sa Njim.
Dakle, religija je poznavanje, viđenje i ulaženje unutra. Znanje se od strane takvih mislilaca
kao što je Ramanuđa, istaknuti tumač Visištadvaita filozofije, smatra nižim u odnosu na
pobožnost, predanost. Sada nakratko skrećem sa naše teme na jednu sasvim drugu stvar, koja je
takođe zanimljiva.
Znanje ili Đnana nije ravno Bakti, tvrdi Ramanuđa, vrsni tumač doktrine i filozofije zvane
Visištadvaita. A Ačarja Šankara je tvrdio da je Đnana iznad Bakti. Može se učiniti da se njih
dvojica prepiru, ali oni zapravo samo naglašavaju različite strane iste stvari. Zbog čega Bagavan
Sri Krišna kaže da te ništa izuzev Bakti ne može učiniti dostojnim vizije Boga, posmatranja
Njega? Reklo bi se da On govori kao Ramanuđa, ne kao Šankara. Međutim, oni samo različitim
jezicima govore o istoj stvari. Nema među njima protivrečja. ''Poznavanje, viđenje i ulaženje
unutra'' označavaju proces dolaženja u vezu sa Bogom po stepenima. Jezikom Vedante rečeno,
postoje dve vrste znanja – Parokša Đnana i Aporkaša Đnana. Parokša Đnana je neposredno
znanje. ''Bog postoji'' je posredno znanje. U ovom trenutku, mi ne osećamo da smo nerazdeljivi
od Božjeg bića. Nije nam se pojavilo to znanje. Nismo se uzdigli u takve visine religijske svesti
da bismo bili uvereni da smo nerazdvojni od Boga. No, dovoljno smo ubeđeni da osetimo da Bog
postoji.
Ljudi koji ovde sede valjda su, u najmanju ruku, ubeđeni da Boga mora biti. On jeste. Neke
pojedinosti nas primoravaju da imamo pouzdanje da Boga mora biti, da Bog jeste. Međutim, još
nismo stigli dotle da smo neodvojivi od Boga. To je već malo viši stupanj. Mi smo saznali na
posredan način. Đnana se dogodila, ali daršana ili viđenje Boga nije došlo. Nismo ugledali Virata
ovde ispred nas, bez obzira na to što mi gledamo Virata. Čitav ovaj kosmos je to, ali mi smo na
neki način odvojili svoju ličnost od Virat-svesti. Ćelija u telu posmatra telo kao da se nalazi
izvan njega.
Način na koji mi trenutno vidimo univerzum je nešto nalik mogućnosti specifičnog
organizma, zvanog ćelija u telu, da se odvoji u kretanju – naravno, ne zaista – od telesnog
organizma i da posmatra telo. Kakvo bi bilo stanje ili doživljaj ćelije u našem rođenom telu koja
bi uobrazila da se izdvojila od organizma kojem pripada, i smatrala telo za svet izvan nje?
Možete da zamislite kakva je to glupost. A to je upravo ono što mi radimo. Mi mislimo da je svet
izvan nas. U stanju smo da letimo kroz prostor, vozimo automobil po putu, zato što je jedna
čudna zamisao postala realnost u našem umu, zamisao da je svet izvan nas mada smo mi njegov
deo. Prema tome, ideja da je Virat nešto opažajno, da je svet spoljašnji u odnosu na nas, ta ideja
je umišljena, a ne realistična. Sve naše poteškoće su na kraju krajeva umišljene. One nemaju
realnost ili zasnovanost u sebi samima. Okovani smo svojim umovima, svojim mislima, svojim
osećanjima i svojim htenjima. I kada Ačarja Šankara tvrdi da je Đnana superiorna a Ramanuđa
izjavljuje da je Bakti bolja, oni govore istu stvar.
Kada kaže Bakti, Ramanuđa misli na ljubav prema Bogu koja smenjuje intelektualnu
aktivnost ili puko znanje da Bog postoji. A kada Šankara kaže da je Đnana ili znanje vrednije, on
misli na znanje koje je identično sa bivanjem i koje je isto što i Para Bakti ili ljubav prema Bogu
u kojoj je duša u prisnom opštenju sa Bićem Boga.
Najviša pobožnost je isto što i najviše znanje. Đnana i Para Bakti su jedno te isto. Gauna
Bakti ili drugorazredna ljubav prema Bogu, koja je ritualnija i formalnija, jeste slabija. Ali
Ramanuđina Bakti je vibriranje duše i rastapanje ličnosti u doživljaju Boga. To znači poludeti od
Božanske ljubavi, i poznato nam je da se to dogodilo Spinozi, Ramakrišni Paramahamsi, Miri
Bai i Tukaramu. Njihova Bakti nije bila obična ljubav prema Bogu kao u slučaju sveštenika,