Page 72 - Swami Shivananda - Bog postoji

crkvenjaka i opslužitelja hrama. To je vrsta ushićenja u kojem se ličnost gubi i nestaje u
Božanskoj ljubavi i Božanskom biću. To je Đnana i to je Bakti. I prema tome, nema razlike
između Ramanuđe i Šankare u krajnjim postignućima. A i izreka Bagavana Sri Krišne je sličnog
karaktera.
I tako, dok razmatramo završno pitanje našeg izučavanja, postepeno gubimo vezanost za tu
opsesivnu misao da smo mi ovaj sićušni Gosn i Gđa Telo i da smo postavljeni u deo fizičkog
sveta zvani Indija ili Amerika, Japan ili Rusija. I polako pokušavamo da postanemo građani šireg
prostranstva, koje je veće od ove planete, i eventualno veće od sunčevog sistema i od ovog
fizičkog kosmosa.
Kada kročimo u istinski religiozni život, postajemo prava Božja deca. Hari Om Tat Sat.

Sedam razloga zbog kojih naučnik veruje u Boga

A. Kresi Morison
(Bivši predsednik Njujorške Akademije nauka)

Mi se još uvek nalazimo u osvitu naučnog doba, i svako pojačanje svetlosti znanja jasnije
razotkriva tvorevinu inteligentnog Stvoritelja. Ostvarili smo zapanjujuća otkrića, u duhu
naučničke skromnosti i vere utemeljene na saznanju da se sve više približavamo svesti o Bogu.
Ja lično mogu da nabrojim sedam razloga za svoju veru:

Prvo: Nepokolebljivim matematičkim zakonom možemo da dokažemo da je naša vasiona
bila isplanirana i sprovedena u delo od strane genijalne inženjerske inteligencije.
Pretpostavimo da stavite deset novčića, označenih od jedan do deset, u svoj džep i dobro ih
izmešate. Zatim pokušajte da ih izvadite u redosledu od jedan do deset, i to tako da svaki put
vratite izvađeni novčić u džep i promešate ga sa svima ostalima. Matematički znamo da vam
šanse da prvo izvučete broj jedan iznose jedan prema deset; da izvučete jedan i dva u nizu, jedan
prema sto; da izvučete jedan, dva i tri u nizu, jedan prema hiljadu; i tako dalje; vaše šanse da ih
izvučete svih deset, od broja jedan do broja deset u nizu, dobacile bi do neverovatne cifre od
jedan prema deset milijardi.
Po istom rezonu, za život na zemlji postoji toliko mnogo zahtevnih, strogih uslova da ne
postoji nikakva verovatnoća da se svi oni steknu u odgovarajućem odnosu slučajno. Zemlja se
obrće oko svoje ose brzinom od hiljadu milja na sat na ekvatoru; kada bi se obrtala brzinom od
sto milja na sat, naši dani i noći bili bi deset puta duži nego što jesu, i toplota sunca bi verovatno
spržila našu vegetaciju svakog tog dugog dana, dok bi u dugoj noći svaki preživeli izdanak
mogao potpuno da se smrzne.
Što se tiče sunca, izvora našeg života, njegova površinska temperatura iznosi 10 000
stepeni, i naša planeta je upravo dovoljno udaljena od njega da nas taj ''večni život'' greje baš
koliko je dovoljno, a ne previše! Ukoliko bi sunce slalo samo polovinu svoga sadašnjeg
isijavanja, zaledili bismo se, a ukoliko bi ga slalo za polovinu više, bili bismo sprženi.
Nagib Zemlje, koja je iskošena pod uglom od 23 stepena, obezbeđuje nam godišnja doba;
kada ona ne bi bila tako iskošena, okeanska isparavanja pomerila bi sever i jug, te bi se u našem
pravcu nagomilavali kontinenti leda. Da je naš mesec, recimo, umesto svoje sadašnje udaljenosti,
samo 50 000 milja udaljen od nas, naše plime bile bi tako ogromne da bi svi kontinenti dva puta