Page 119 - Tom Filips - Ljudski rod

budite oprezni! Pokušavaju da se iskrcaju’", sećao se jedan
ribar, Gregorio Moreira, za BBC na pedesetu godišnjicu
invazije.) Uljezi su brzo utvrdili da je s plaže s koje je trebalo
da osvoje zemlju zapravo vrlo teško napredovati, a to je
postalo još teže kada su velike jedinice kubanske vojske
(koja je, ispostavilo se, bila krajnje delotvorna i ni najmanje
klimava) brzo stigle na lice mesta i otvorile vatru. Ah, da,
na njih su zapucali i kubanski borbeni avioni koje ipak nisu
uništili neuverljivi lažni bombarderi.
U tom trenutku snagama na plaži zaista bi dobro došlo
malo podrške iz vazduha, ali Kenedi je već bio toliko
obeshrabren činjenicom da su svi prozreli „prebegle
kubanske pilote" da je odbio da odobri poletanje američkih
aviona. Tako su invazione snage ostale na plaži nekoliko
dana i očajnički se branile dok im je ponestajalo municije.
Tri dana posle neuspele invazije postalo je jasno da se
iskrcana grupa neće izvući s plaže bez dramatične
intervencije, pa se Kenedi najzad predomislio i dao
odobrenje za vazdušnu podršku. No, do tada su se kubanski
piloti osećali tako iznevereno neuspehom misije da su
odbili da lete. Tada su Sjedinjene Države najzad prestale da
se pretvaraju da nisu umešane i pozvale su pripadnike
Nacionalne garde Alabame da upravljaju prerušenim
bombarderima kojima će podršku pružati eskadrile
običnih, ni najmanje prerušenih američkih lovačkih
aviona. Ovo bi možda pružilo nekakvu priliku borcima na
plaži, ali u vrhuncu veličanstvene nesposobnosti
Amerikanci su zaboravili da postoji vremenska razlika
između Nikaragve, gde su bili bombarderi, i Majamija, gde
su bili lovci, pa ove dve grupe aviona nisu uspele ni da se
sretnu.
Sve se završilo tako što se Sjedinjenim Državama
smejao čitav svet, Fidel Kastro se učvrstio na vlasti jače
nego ikada, preko hiljadu iskrcanih boraca je zarobljeno, a
SAD su godinu-dve kasnije morale za njih da plate otkup