Page 124 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 124
N
aš poriv za istraživanjem, za neprestanim
traženjem novih horizonata, jedno je od svojstava
koja nas definišu. Zbog toga su se naša vrsta i njeni
bliski rođaci proširili po svetu više puta za jedan evolucioni
treptaj oka. Taj poriv je pokretačka snaga koja je oblikovala
savremeni svet – taj glupavi, haotični i često krajnje
nepravedni proizvod milenijuma migracija i trgovine,
kolonizacije i ratova.
Upravo taj poriv za istraživanjem naveo je Kristifora
Kolumba da 1492. zaplovi beskrajnim pustim plavetnim
vodama Atlantika – samo da bi nekoliko meseci kasnije kao
idiot udario u stene.
Ta godina označila je početak takozvanog „Doba
otkrića“, mada su to bila otkrića samo za one koji nisu živeli
na mestima koja su otkrivena. Kopneni trgovački putevi
između Evrope i Azije, tako udobni i bezbedni u vreme kad
se Mongolsko carstvo prostiralo većim delom ta dva
kontinenta (još jednom, o tome ćemo malo kasnije), sada
su bili zatvoreni, delom zbog Crne smrti, a delom zbog
uspona Osmanskog carstva. Zbog toga se Evropa, uzavrela
od novih tehnologija i znanja, gladna bogatstva, okrenula
ka moru, a ono što je nastalo kao želja za trgovinom s
Azijom, Afrikom i novootkrivenom Amerikom, brzo će se
preobraziti u osvajačke i okupatorske pohode.