Page 149 - Tom Filips - Ljudski rod

Pa... nije se baš tako dogodilo. Za početak, Španija nije
morala da napadne neposredno. Engleski raniji pokušaji da
zgaze škotske ambicije bili su štetni, ali to nije ništa u
poređenju s onim što se događalo sada. Španci su hitro i
diplomatski obavestili kralja Vilijema Trećeg da je mali
škotski poduhvat upravo ona vrsta gluposti zbog kakve
izbijaju ratovi. Pošto se upravo izvukao iz jednog redovnog
rata protiv Francuske, Vilijem Treći očajnički je želeo da
očuva mir sa Španijom, pa je odmah izdao zapovesti da
nijedna engleska teritorija ili brod ne smeju da snabdevaju
i pomažu Škote, pa čak ni da komuniciraju s njima u bilo
kom obliku.
Kad su ove vesti stigle u Kaledoniju, doseljenici su pali
u očajanje. Nisu imali novosti iz otadžbine otkako su stigli,
sveže zalihe im nisu dolazile iako su redovno slali molbe u
Škotsku – a sada su ostali potpuno odsečeni, bez ikakve
nađe da će naći saveznike u ovoj ukletoj oblasti.
Pre nego što su Englezi i uveli embargo, kolonisti su već
odbili jedan manji španski napad na koji ih je unapred
upozorio kapetan engleskog broda poslanog da ih uhodi.
(Bilo je potpuno ponižavajuće što je taj brod stigao u
Darijen pre njih, toliko su bili rđavi pokušaji kompanije da
sačuva tajnost.) Ta sitna pobeda popravila je moral na neko
vreme, ali je izgubila značaj kad su Španci zauzeli jedan
doseljenički brod dok je tražio s kim bi mogao da trguje.
Posada je bačena u tamnicu, a tovar je zaplenjen.
Polovina doseljenika već je pomrla, bila na samrti ili u
zatvoru, a druga polovina bila je iscrpljena, izgladnela ili
mamurna, pa je vest o potpunoj izolaciji bila poslednja
slamka. Uvereni da su potpuno napušteni, kolonisti su
odlučili da napuste Darijen i krenu na tužnu plovidbu kući.
I tako su Vilijema Patersona, svega devet meseci pošto
je najzad stigao na mesto o kom je sanjao skoro čitavog
života, obudovelog i sada bolesnog doneli na brod koji se
spremao da polazak. Preživeo je groznicu, ali više nikada