Page 144 - Tom Filips - Ljudski rod

one koji ne podržavaju kompaniju bacilo je senku sumnje.
Prirodno, sve ovo izazvalo je upornu spiralu društvenog
pritiska i stvorilo atmosferu u kojoj su neslaganje ili sumnja
agresivno potiskivani. Godine 1696. Džon Holand (Englez
koji je osnovao Škotsku banku) neveselo je zabeležio da su
ga, kad je pokušao da kritikuje plan, optužili da je špijun
Istočnoindijske kompanije. „Narod je toliko predan
kompaniji", napisao je, „da mnogi gaje predrasude prema
meni, a pošto ne mogu da pobiju ono što sam govorio protiv
tog plana, govore jedan drugom da ne treba verovati onome
što gospodin Holand govori jer je on Englez... postalo je
opasno izraziti slobodno svoje mišljenje o ovoj stvari, ljudi
strepe da kažu šta misle."
Mešavina gneva zbog engleskih postupaka, sve veće
rodoljubne samouverenosti, bajkovitih obećanja i
primamljive vizije, preobražaj podrške u društveni čin i
dobri stari mamac brze i lake zarade stvorila je najplodniju
moguću sredinu za kolektivnu maniju. Četrnaestog jula
1698, ispraćeni klicanjem i mahanjem mase, pet brodova
isplovilo je iz Lita noseći Vilijema Patersona i još hiljadu
dvesta duša punih nade i krenulo ka srednjoameričkom
odredištu u kom Paterson nikad nije bio.
Ah, da, jesmo li to već spomenuli? VILIJEM
PATERSON NIKAD NIJE BIO U DARIJENU.
Zašto se usredsredio baš na Darijen kao na središte svog
ogromnog trgovačkog eksperimenta do danas je ostalo
tajna. Svakako je kao trgovac proveo dosta vremena na
Karibima, ali u njegovoj biografiji i javnim tekstovima
nema nikakvih dokaza da je bio makar blizu Panamske
prevlake. Po svemu sudeći samo je slušao priče drugih
ljudi, najverovatnije pirata. (To je bilo i zlatno doba
piratstva, kada su pravi pirati s Kariba, ne oni stvoreni
pomoću kompjutera, radili svoj posao ili kao pravi
odmetnici ili, mnogo češće, uz prećutnu saglasnost država
koje su želele da terorišu svoje kolonijalne suparnike.)