Page 146 - Tom Filips - Ljudski rod

nepoznatim životinjskim vrstama kao što su kopnene
kornjače, lenjivci i ogromni mravojedi. Domoroci su
delovali prijateljski i govorili su o rudnicima zlata
udaljenim svega nekoliko kilometara. Kolonisti su se
oduševili otkrivši „izuzetno dobru luku“, prirodno zaštićeni
tri kilometra dugački zaliv za koji je jedan od njih, Hju
Rouz, verovao da „može da prihvati hiljadu najboljih
brodova na svetu“. Drugi doseljenik, anoniman, u dnevnik
je zabeležio da je „zemlja plodna, vazduh dobar i umeren, i
sve je zdravo i povoljno.“
„Zdravo“ je možda bilo preterivanje. Neki doseljenici
ubrzo su se razboleli i umrli. Jedna od prvih žrtava bila je
žena Vilijema Patersona; umrla je manje od dve sedmice
posle iskrcavanja. Nekoliko dana kasnije preminuo je i
poslednji sveštenik kolonije.
No, uprkos ovim tragedijama, doseljenike nije
napuštalo samopouzdanje. Zalivu su dali naziv Kaledonija,
po drevnom imenu Škotske, i odmah su počeli da podižu
prvi grad, koji su nazvali Novi Edinburg. Toliko su se
radovali svojim otkrićima da su poslali glavnog knjigovođu
ekspedicije, Aleksandra Hamiltona (to nije onaj iz
mjuzikla) da se vrati s nekim francuskim piratima koji su
tuda prošli i odnese dobre vesti kući.
Prilično jasan znak da ništa nije kako treba pojavio se
kad je Hamiltonov brod potonuo čim je isplovio iz luke.
U tom trenutku postalo je jasno zašto tako veliku
prirodnu luku ne koristi nijedna druga kolonijalna sila.
Slično hotelu Kalifornija, u luku je bilo sasvim lako ući, ali
izlazak je bio nešto drugo. Snažni vetrovi duvali su tako da
su brodove koji isplove iz zaliva smesta vraćali nazad i
napadali ih velikim talasima. Brod s Hamiltonom smrskan
je na komade za oko pola sata, a gotovo polovina posade se
udavila. (Hamilton je preživeo i kasnije se vratio u Škotsku
da svima kaže koliko se dobro ekspedicija razvija.)
Kompaniju su iskusni mornari upozoravali da su njeni