Page 199 - Tom Filips - Ljudski rod

to isto ultraljubičasto zračenje razbija na osnovne elemente
– niti da jedan od tih elemenata, hlor, uništava ozon i
uništava zaštitni sloj planete.
Istini za volju, niko nije ni predvideo da će se jedinjenja
CFC koristiti za mnogo štošta pored hlađenja. Ljudi su vrlo
brzo dokučili da ove nove, uzbudljive i krajnje bezbedne
hemikalije imaju brojne druge primene, pre svega u
sprejevima. U crnohumornoj istorijskoj ironiji, za vreme i
posle Drugog svetskog rata CFC se obilno koristio za
prskanje insekticidima, između ostalog i za onaj klasični
primer velike hemijske brljotine, hemikalije koja je
izazivala rađanje defektne dece, DDT.
Posle rata broj proizvoda u obliku spreja poleteo je do
neba, od dezodoransa do boja. A poletele su do neba i
doslovno velike količine jedinjenja CFC koje smo ispuštali.
Dizale su se uvis i polako razjedale naš ozonski omotač.
Dobra vest je to što je ovog puta čovečanstvo uvidelo
problem pre nego što je izazvao masovno umiranje. Juhu!
Poen za čovečanstvo! Sedamdesetih godina prošlog veka
(baš u vreme prvih pokušaja izbacivanja goriva s olovom)
otkrivena je sve veća rupa u ozonskom omotaču, kao i veza
te rupe sa jedinjenjima CFC. Uz to je došlo i upozorenje:
ako se raspadanje ozonskog omotača nastavi po postojećoj
stopi, ljudi će biti sve više izloženi štetnom ultraljubičastom
zračenju i za nekoliko decenija broj slepih i obolelih od raka
vrtoglavo će narasti.
I tako se od sedamdesetih do devedesetih svet trudio da
poništi posledice nasleđa Tomasa Midžlija Mlađeg, a
upotreba oba njegova najvažnija pronalaska ili je
zabranjena ili postepeno isključena iz većine zemalja na
svetu. I dalje imamo velike količine olova u životnoj sredini
– olovo se ne raspada i ne nestaje, a njegovo čišćenje
neizrecivo je naporno i skupo. No, dobro je što ga u
najvećem delu sveta deca udišu mnogo manje nego ranije,
a nivo olova u krvotoku većine dece je ispod toksičnog.