Page 197 - Tom Filips - Ljudski rod

olovo izbacivano postepeno.
Ponavljamo, ova veza nije obavezno uzročno-
posledična i još je samo pretpostavka zasnovana na
informacijama. S obzirom na etička pitanja koja bismo
pokrenuli kad bismo grupi dece ubrizgali olovo, a onda
čekali da vidimo koliko će zločina počiniti dvadeset godina
kasnije, verovatno nikada nećemo ni dokazati ni osporiti
ovu pretpostavku. Ali, osim mogućih miliona mrtvih,
činjenice da smo zagadili svaki kutak ove planete i saznanja
da brojni naraštaji dece u krvi imaju otrov koji im utiče na
inteligenciju (inače, to su naraštaji koji upravljaju svetom
poslednjih četrdeset godina), mogućnost da smo možda
izazvali globalni talas zločina koji je trajao decenijama i
potpuno preoblikovao naš pogled na društvo samo zato što
je Tomas Midžli Mlađi želeo da zaradi tri centa po galonu
je... pa, to je jedna vrlo duga i vrlo mračna šala.
Sam Midžli nije ostao u industriji goriva pošto je
izmislio benzin obogaćen olovom. Obdaren pronalazačkim
duhom, brzo je prešao na drugu oblast istraživanja – i tek
će načiniti svoju drugu katastrofalnu grešku.
Za razliku od dugogodišnje potrage za boljim gorivom,
ova greška je naišla brzo. Štaviše, kako kaže korporativna
legenda, Midžliju su bila potrebna čitava tri dana da od
upoznavanja s problemom dođe do rešenja. Osim toga, za
razliku od olova, ovo je zaista bio slučaj neželjenih
posledica: nije bilo zanemarivanja upozorenja ni
prikrivanja opasnosti. Ova greška bila je jednostavno
proizvod pretpostavki – u nedostatku bilo kakvih dokaza za
bilo šta – da će sve biti u redu.
Ovoga puta Midžli se suočio s problemom hlađenja.
Bilo je to 1928. godine, a doba mehaničkog hlađenja tek je
počelo. (Pre toga industrija skupljanja leda bila je vrlo
razvijena; ogromne količine leda sekle su se i prebacivale iz
hladnih delova sveta kako bi ljudi u toplim delovima sveta
mogli da rashlađuju hranu). Nevolja je bila u tome što su