Page 195 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 195
Jer, kad je benzin s olovom navodno odobren za
upotrebu, granica više nije bilo. Ne samo što automobilski
motori više nisu trokirali, nego je ovo gorivo omogućilo
razvoj čitavog novog pokolenja moćnijih motora koji su
preobrazili automobile iz praktičnih, ali neprivlačnih
sanduka u brze i elegantne predmete želje. Agresivna
reklamna kampanja podsticala je bojazan da će automobili
biti spori i rđavi ako se ne koristi benzin s olovom, a
suparnički proizvodi, uključujući i one s etanolom – istim
onim etanolom za koji se Midžlijev tim godinama zalagao
– ismevani su kao nedovoljno dobri. Kada je u drugim
zemljama nastao strah od zdravstvenih posledica uvođenja
benzina s olovom, činjenica da Amerikanci kažu da je to
gorivo neškodljivo korišćena je da taj strah ublaži; glavni
hirurg Oružanih snaga SAD Hju Kamings čak je razgovarao
sa svojim stranim kolegama i uveravao ih da je gorivo s
olovom izuzetno bezbedno.
Uz podršku žalosno rđave nauke, pohlepe za zaradom i
činjenice da su snažna kola privlačna i da imaju veći domet,
gorivo s olovom uskoro je postalo uobičajeno širom sveta.
Zahvaljujući napretku u tehnologiji vađenja nafte,
očekivane nestašice koje su i podstakle rad na aditivima
nisu nastupile, pa je sva korist od dodavanja olova okrenuta
ka stvaranju još moćnijih motora. Došlo je doba
automobila, a širom sveta sve više ljudi udisalo je olovna
isparenja.
S olovom je najgore to što se ne razlaže. Dok neki otrovi
vremenom postaju manje opasni, olovo se nagomilava – u
vazduhu, u tlu, u biljkama, životinjama i ljudima. Godine
1983. u izveštaju Kraljevske komisije Velike Britanije o
zagađenju životne sredine zaključeno je da „nije sigurno
postoji li neki deo površine zemlje ili bilo koji živi
organizam koji nije zagadilo olovo iz ljudskih proizvoda“.
Tela dece su u naročitoj opasnosti jer apsorbuju pet puta
više olova nego odrasli. Procenjuje se da je samo u