Page 194 - Tom Filips - Ljudski rod

alkoholnog ludila", pisalo je u jednom izveštaju. Umrlo je i
šest radnika fabrike „Dipvoter" u Nju Džerziju u kojoj su
halucinacije izazvane trovanjem olovom bile toliko
uobičajene da su radnici fabriku nazvali „Kuća leptira". Svi
ovi slučajevi dospeli su na naslovne strane Njujork tajmsa.
Zbog krize u odnosima s javnošću prodaja „Etila" je
obustavljena, a glavni hirurg oružanih snaga SAD brzo je
imenovao odbor da odredi je li „Etil" bezbedan.
A onda su, u neverovatnom korporativnom rvačkom
meču koji će kasnije poslužiti kao šablon za čitav niz
industrija koje su sjebavale sve živo tokom dvadesetog
veka, kompanije iza glavnog proizvođača „Etila“ –
„Dženeral motors“, „Standard oil" i hemijski gigant
„Djupont“ – uspele da krizu pretvore u pobedu.
Bio je to klasičan primer odgovornih ljudi koji
odgovaraju na pogrešna pitanja. Zabrinutost javnosti bila
je toliko usredsređena na preminule radnike u fabrikama
da je to bilo jedino pitanje o kojem je odbor doneo odluku.
Poverovavši u uveravanja kompanije da će u fabrike uvesti
dodatne bezbednosne mere – Midžli je u svom svedočenju
rekao da tetraetil-olovo „nije toliko opasan otrov koliko je
podmukao" – odbor je odlučio da ne zabrani proizvodnju.
Mnogo važnije pitanje dejstva izduvnih gasova na
stanovništvo nije ni pretresano: prema dugogodišnjoj
svetloj tradiciji, ostavljeno je za neka buduća istraživanja.
No, javnosti i političarima predstavljeno je da je odbor
odobrio benzin s olovom kao bezopasan.
Za slučaj da vas zanimaju ta „buduća istraživanja",
sledeće četiri decenije kompanije koje proizvode benzin s
olovom ili su finansirale ta istraživanja ili ih je sprovodilo
osoblje tih kompanija. Potpuno zapanjujuće, rezultati svih
tih istraživanja bili su nejasni! To je bilo sve što je
proizvođačima goriva s olovom trebalo da prikažu da nema
jasnih zaključaka i da bi bilo vrlo loše i pogrešno zabraniti
prodaju ovog divnog goriva koje ostvaruje tolike snove.