Page 217 - Tom Filips - Ljudski rod

kad je Lusi pala s drveta. Ako ste pomislili, pa dobro, nije
tako strašno kad je već jednom bilo toliko, napomenućemo
da je u to vreme nivo mora bio dvadeset metara viši nego
danas.
Ah, da. Ugljen-dioksid ne izaziva samo klimatske
promene. Zapravo, količinu ugljen-dioksida u atmosferi
između ostalog kontroliše i činjenica da okeani apsorbuju
izvestan deo. To je dobro, zar ne? Pa, baš i nije. Voda u
okeanima, baš kao i svačiji dečko, prilično je bazična –
drugim rečima, više je bazna nego kisela. Ali, pošto upija
toliki ugljen-dioksid postaje sve kiselija, a što je okean
kiseliji, to je gore po sav morski svet, od sićušnih ljuskara
do velikih riba.
A sve to je još gore ako se okeani istovremeno i
zagrevaju. A zagrevaju se. Ako želite da na primeru uvidite
koliko je stanje u vodi loše, Veliki koralni greben – jedno
od pravih čuda pravog prirodnog sveta – odumire
zastrašujućom brzinom, a dve godine zaredom nizovi
masivnih „izbeljivanja“ ubijaju korale duž velikih delova
1
grebena.
Ljudi, mislim da smo ovo malo sjebali.
Naravno, to nikako nije jedina propast koju odlučno i sa
žarom sami sebi pripremamo. Dali smo sebi mnoštvo
mogućnosti na tom planu. Na primer: maja 2018.
objavljena je vest da su naučnici uočili oštar porast emisije
hlorofluorougljenika. Negde u svetu, verovatno u Aziji,
neko je ponovo počeo da proizvodi navodno zabranjeni
proizvod Tomasa Midžlija. To bi moglo da unazadi
oporavak ozonskog omotača za čitavu deceniju. Baš dobro
učimo na sopstvenim greškama, zar ne?
Ili, uzmimo otpornost na antimikrobne lekove.
Antibiotici i drugi antimikrobni lekovi bili su veliki korak
napred u dvadesetom veku i spasili su nebrojene živote. No,
kao što su ljudi s Uskršnjeg ostrva posekli svoje drveće,
tako smo mi koristili te lekove previše i prečesto. Stvar je u