Page 6 - Tom Filips - Ljudski rod

J
ednom davno, dok je sunce izlazilo iznad velikih
rečnih dolina i ravnica Etiopije, mlada majmunica
lenčarila je na drvetu.
Mi ne možemo znati o čemu je mislila tog dana.
Verovatno je razmišljala o tome da nađe nešto za jelo ili
nekoga za parenje, a možda je odmeravala susedno drvo da
vidi je li bolje od njenog. Svakako nije znala da će usled
događaja tog dana postati najslavnija predstavnica svoje
vrste – a da je to neko i mogao nekako da joj kaže, pojam
slave za nju ne bi imao nikakvog smisla. Nije znala ni da je
u Etiopiji jer je to bilo milionima godina pre nego što je
nekome pala na pamet sjajna zamisao da povuče linije po
karti i da oblicima da imena oko kojih možemo da
ratujemo.
Ona i njena rodbina nisu se mnogo razlikovali od drugih
majmuna koji su tada živeli; zbog pomalo drugačijih
kukova i nogu kretali su se na do tada neviđen način. Ti
majmuni polako su silazili s drveća i počinjali da hodaju
savanama; ta prva promena vremenom će dovesti do vas i
mene i svih ostalih ljudi na ovoj planeti. Majmunica nije
znala da živi na početku jedne od najčudesnijih priča svih
vremena. Bila je to zora velikog ljudskog putovanja.
Onda je pala s drveta i uginula.
Otprilike tri miliona i dvesta hiljada godina kasnije
drugačija grupa majmuna – neki su čak posedovali i
doktorate – iskopaće njene fosilizovane kosti. Pošto su bile
sedamdesete godine dvadesetog veka, a oni su slušali
popularnu muziku grupe veoma urađenih momaka iz