Page 9 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 9

nadmen, i drugo, treba birati samo neprijatelje koji imaju
          vrhunskog  zubara.  O  nadmenosti  i  propasti  usled
          nadmenosti  govorićemo  mnogo  u  ovoj  knjizi.  Nasuprot
          tome, obožavaoci istorije zubarskih standarda teško će se
          razočarati.
             (Važno je takođe napomenuti da su se Sigurd Moćni i
          Mejl Brikt  Krivozubi borili samo zbog toga što je Sigurd
          izazvao  Mejla  na  bitku  „četrdeset  na  četrdeset".  Mejl  je
          pristao na ovo,  a Sigurd se pojavio s osamdeset vojnika.
          Verovatno se u ovoj priči o Sigurdu krije i pouka da je važno
          da ne budete totalni kreten, što je, zanimljivo, takođe tema
          koja se često pojavljuje u knjizi.)
             Sigurd je samo jedan od brojnih nesrećnika koje istorija
          pamti  više  po  porazima  nego  po  pobedama.  Tokom
          sledećih  deset  poglavlja  pozabavićemo  se  čitavom
          ljudskom  istorijom  i  katalogom  ljudskih  gluposti.
          Prijateljsko upozorenje: ako ne uživate u malo zluradosti,
          sada je možda povoljan trenutak da prestanete s čitanjem
          ove knjige.
             Priča  o  ljudskom  napretku  počinje  s  našom
          sposobnošću razmišljanja i stvaranja. To je ono što izdvaja
          ljude  od  ostalih  životinja  –  ali  i  ono  što  nas  navodi  da
          redovno pravimo potpune budale od sebe.
             U Prvom poglavlju ove knjige,  Zašto je vaš mozak
          idiot, videćemo da su naši preci razmišljali drugačije – a
          onda  ćemo  videti  kako  su  se  naši  pokušaji  da  nađemo
          smisao u svetu završili time da se naš um poigrava s nama,
          izneverava nas i navodi nas da donosimo sve one užasne,
          užasne odluke.
             Zatim  ćemo  u Drugom poglavlju,  Lepa  vam  je  ova
          životna  sredina,  slediti  čovečanstvo  do  nastanka
          poljoprivrede  kojom  smo  počeli  da  oblikujemo  svet  oko
          sebe, videćemo kako svaki put upropastimo svako mesto na
          kom živimo zahvaljujući našoj nepogrešivoj nesposobnosti
          da ozbiljno razmislimo o odgovoru na pitanje: „Hej, a šta je
   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14