Page 7 - Tom Filips - Ljudski rod

Liverpula, odlučili su da joj daju ime Lusi. Pripadala je do
tada potpuno nepoznatoj vrsti – danas je zovemo
Australopitecus afarensis – i pozdravili su je kao „kariku
koja nedostaje« između majmuna i ljudi. Otkriće Lusi
očaraće svet; svi će saznati njeno ime, njen kostur imaće
višegodišnju turu po Sjedinjenim Američkim Državama, a
sada je glavna atrakcija Nacionalnog muzeja u Adis Abebi.
No, jedini razlog zbog kog znamo za nju jeste to što je,
otvoreno rečeno, zajebala stvar, a to s današnje tačke
gledišta deluje kao vrlo dobar primer onoga što će slediti od
tog trenutka nadalje.
Ovo je knjiga o ljudskim bićima i o našoj izuzetnoj
sposobnosti da nešto sjebemo. O tome zašto pored svakog
ostvarenja koje nas ispunjava ponosom što smo ljudi
(umetnost, nauka, pabovi) uvek ima nešto zbog čega vrtimo
glavom od zbunjenosti i očajanja (rat, zagađenost,
aerodromski pabovi).
Vrlo je verovatno da ste nedavno – bez obzira na vaše
lične stavove ili politička opredeljenja – pogledali stanje u
kom se svet nalazi i pomislili u sebi: „O, jebote, šta smo to
uradili?"
Ova knjiga napisana je da pruži sićušno šuplje zrno
utehe: ne brinite, oduvek smo takvi. A, vidite, još smo tu!
(Priznajem, u vreme nastanka ove knjige nekoliko
sedmica nas deli od nuklearnog sastanka između Donalda
Trampa i Kim Džong Una, koji će se možda održati, a
možda i ne, i koji će možda proći dobro, a možda i neće.
Nažalost, krajnji rok za predaju teksta ističe pre nego što
ćemo saznati hoćemo li svi izginuti. Pišem ovu knjigu pod
pretpostavkom da je vi čitate, da smo dobacili makar do
jula.)
Ima mnogo knjiga o najvećim podvizima čovečanstva, o
velikim vođama, vrhunskim pronalazačima, o neukrotivom
ljudskom duhu. Ima mnogo knjiga o greškama koje smo