Page 120 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 120

класа.  Не  расте  као  дивља,  већ  се  негује  као  лековита  биљ-ка.  Лишће  има  у
              почетку љуто-ароматичан укус, а зати хлади, јер има у себи уља боје ветри. Време
              цветања: јул—август—септембар.

              Нане има више врста: луте шумске („коњски босиљак" — , барске пољске  која
              расте по влажним местима, и тзв. ситна на-на (М. Добро делује код катаралних
              стања бронхија, па и код магарећег кашља — као чај. Све су се оне одвајкада, упо-
              требл»авале као средства против трбобоље и грчева у материци, против гаћења,
              повраћања  и  нервозних  слабости,  а  последња,  ситна  нана, „као  средство  што
              помаже искашлавање у хронич-ним катарима плућа. Некада је давана и као лек од
              реуматизма"  (др  С.  Петровић).  Према  томе,  ако  код  неког  болвсника  са  слабим
              стомаком  и  грчввима  налазимо  и  плућ.на  обољења  и  ре-уматизам,  онда  је
              најбоље изабрати овај последњи род нане.

              Све  ове  биљке,  нарочито  љута  врста,  садрже 2—3%  есен-ције (ветрећег  уља),
              састављене од течног дела, тзв. терпена, и чврстог, камфоре нанине или ментола.,
              Овај ментол је свима по-знат. Кристали ментола могу да се таложе у водици од
              ових би-љака. Најбоља је она врста  нане  која се гаји у Банату.  Дакле, гајена је
              боља него дивља врста.Врло је сличан по укусу, мирису и особинама дивљи боси-
              лак — „Бића која га узимају осећају се чилим, енергичним, интелигентним, крећу
              се  радо,  поносито."  Спрема  се  исто  као  нана,  тј.  као  чај:  4—6  грама  на  шољу
              кључале  воде.  Примењује  се  како  овде  тако  и  код  незадржавања  мокраће  ноћу
              (мокрења у постељу). Најбоље је употребити га
              у  смеши  по  пола  са  медуником,  плућњаком  а  као  чај:  једна  кашика  на  шол»у;
              треба пити 3 шоље лдевно.

              Ментол има разноврсну примену.
              3. САЛАТА



              Кад се салата истуца у авану, добија се сок. Кад се тај сок аомоћу топлоте испари,
              добија се згустак, такозвани тридас, у коме има три разна састојка.


              Овај згуснути сок може се добити и на тај начин што се стаблика салате кад је у
              цвету  попреко  засече.  Из  тих  зареза  пури  бели  сок  који  се  на  ваздуху  згусне  и
              постане мрк. (др С. П.). Сок добијен на један или на други начин употребљава се у
              медицини као ублажујуће средство против болова н грчева у стомаку и у цревима.
              Нарочито због тога што не ути-че рћаво на органе за варење, не изазива затвор,
              као што то чини опијум, не омета крвоток, не квари апетит, не ремети рад нерава,
              већ делује свуда ПОВОАНО, без рћавих последица. Само се не држи дуго.

              Најбоље је давати згустак у простом шећерном сирупу. До-за је 0,01 грам за једну
              кашику  простог  сирупа,  што  значи  један  грам  на  сто  кашика  сирупа.  Треба
              узимати по 10, 20 па и 30 кашика дневно, према годинама болесника.



              4. МАК




              Афион, опијум. — Најзад лек коме нема равна против болова, свуда у телу па и
              овде:  против  грчева  у  стомаку  и  цревима.  Употребл»ава  се  сок  који  исцури  из
   115   116   117   118   119   120   121   122   123   124   125