Page 125 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

главнице, због чега га не треба трпети у близшш житних њива.
5. ПЕЛЕН

Пелин, осенач, бели пелин, горчика, пелинчек, пелунка. — Стари лекар

Кондронхус назвао га је „пријатељем стомака" (уеп1пси1о апгисиз), дакле,

одвајкада је био познат као стомач-ни лек. Познати француски професор Трусо

био је мишљења да је подесан „као средство које подстиче органе за варење на

рад у људи јако омршавелих и код стварних повреда органа за варење које су

дошле као последица узастопних грозница; про-тив губљења апетита, против

затвора — што се јавља код ма-локрвних, неурастеничара и оних који
прездравл.ају".

Чај од пелена врло је горак, зато биљку треба само попа-рити, а не кувати, како се
то обично чини.
Узима се по једна кашика или чашица пре јела. Доза за чај је 5—6 грама на 200
грама кључале воде. Овај чај је горак.
Најлакше је узимати тинктуру, 20—30 капи у води пре јела.
Наша пелињача представл.а алкохолатуру бил>ке („расо пе-лина од ракије") са
слабим процентом алкохола.
Или се може спремити пелиново вино по овом рецепту:

Сувог лишћа пелена ........ 30 грама
Алкохола од 60% ......... 60 „
Белог вина 1000

Треба оставити да пелен кисне у алкохолу 24 часа, па се онда томе дода литар
вина и остави да кисне 10 дана. Затим се оцеди и процеди. Од овако добијеног
вина сме се употребљавати само три кашике дневно (по једна пре јела). Шта то
зна-чи? — Значи да пелен у већој количини изазива велики надра-жај у стомаку и
цревима, па и у целом организму, услед чега
се Јаллају и знаци тровања: повраћање, збуњеност, несвеотица. То често бива кад
се узме на празан стомак пуна чаша, а и две, 1— чаја (одвара) од пелена. Стална
употреба алкохолног пИЋА у коме има јаке дозе пелена представља опасност по
лич•зст која то чини. Сматра се да у њему има неких опојних састојака Због тога
се треба држати прописаних доза.0 примени пелена код других обољења,
нарочито наступних грозница— говорићемо на за то одрећеном месту. Овде ћемо
в само укратко описати.

Пелен, пелин, осенач има корен дутовечан, тврд, граиат, из кога из- кратки и врло
лиснати изданци и стабљике до преко пола метра.Биљка је маљава, бела, јако
миришљава и горка. Стабљике су усправне, ћошкасте, беле и врло гранате. Лишће
је озго тачкасто, зелено-беличасто, а озго је сасвим бело. Доње је лишће Исечено
на коцкасте и затубасте кришке. Цвеће је на дугач — грозду — метлици. Цвета у
јулу и августу, а расте свуда по ем утринама, баштама.

Поред ове врсте пелена има много других аему сродних наиме: пољског ниског
север-•ог метличастог аустријског римског простог тамноперастог класастог