Page 124 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 124

Женетрга,  гологуза  дивља. —  Употребл»ава  се  лишће  и  ко-рен.  Најбоље  као

              прокувана или прост чај, јер не само да под-стиче апетит већ тера помало и на
              чишћење,  па  и  на  боље  мо-крење.  Ако  постоје  грчеви  у  области  јетре,  још  је

              целисходније применити ову биљку — она је раније и носила назив „прија-тељ
              црне џигерице".
              Дозе: 5—6  грама лишћа за  шољу чаја, или куван чај (од-вар) од исте количине
              корена за оне који страдају у исто време и од јетре или запаљења жучне бешике.
              Према резултатима стручњака др Ф. Декоа (Обсаих), де-лује као помагач у лечењу
              жучи и стомачних сокова (свеже лишће), и чисти крв.

              Водопија  има  корен  налик  на  репу,  тј.  дебео  и  клинаст.  Стабло  је  високо  до 1
              метар. Доње лишће расте као убор при дну стабла, има по-бочне огранке, дубоко
              урезане, а горње је мало, копАасто, заоштрено. Цветови, по 2—3, расту збијени у
              коленима. Цветови су велики, небесно-плави. Водопија расте по сувим ливадама,
              по мебама.
              4. ШИМШИРИКА

              Жутн шипак, жута шиба, шимширика, кисели трн. — Про-Ч-јс се као горчина за
              јачање стомака, у облику чаја од коре ена дивљег шимшира, у дози 20 грама на
              500 грама кључале е. и пије по 2—3 шол.е дневно пре јела. Дакле, код хроничних
              поремећаја  варења  и  одсуства  апетита.  Ово  средство  делу-је  као  покретач,
              динамично, ако се не преће доза. Тинктура — уашлиае од коре корена дају се у
              дози  по 5—10.Бобнце  од  дивлег  шимшира  могу  се  употребити  за  справ-Јнаке
              лимунаде, јер у њима има јабучне и лимунске киселине. добро утољава жећ.


              Према Тибалду Ласкарету, а по Леклерку, његова би при" шмл била најподеснија
              онде где осим слабости стомака посто-ЈВ • оток слезине услед маларијв. Јер доиста
              он подстиче ор-гаив ва варење, али је његово главно деловање да скупља и сте-т
              ткиво услед маларијом отечене слезине и да отуда малариче клвце истера у општи
              крвоток, где ће их дочекати бела крвна ^— да их разруше и кинин да лакше на
              њих утиче. У старој озшатској медицини ова је бил>ка играла велику улогу.

              Примена ове биљке код крварења из материце поменута је Одговарајућем месту
              (видети „Женске болести").

              Главни састојак, берберин-алкалоид добија се из ткива коре схабла и корена. Он
              се даје у облику сулфата у дози 0,05—0,25 хдмха више пута дневно као* прашак,
              пре јела; а најчешће за-једно с хмелом, по рецепту:


              Узимати по један прашак дневно, тре јела.


              Шимширика је гранат шиб од 1—2—3 метра висине, с повијеним гранама, чији су
              крајеви као оборени. Зеленосиво лишће расте абувасто, на дну (жбуна) има игала,
              остатака  измењених  листова.  По-•  АИСТОВИ  су  јајастог  облика,  оштро  зарезани.
              Жуто цвеће образује васеће гроздове, који миришу непријатно. Плод, мале црвене
              бо-Аугул.астог је облика и садржи 2—3 семена. Употребл»ава се и за
              слатко.  Растс  по  кршевима  и  по  баштама  у  целој  Европи  и  у  области  умерене
              климе Азије до Хималаја. Цвета од маја до јуна.
              Напомена: на унутрашњој страни његовог лишћа гнезде се зимњв споре (клице)
   119   120   121   122   123   124   125   126   127   128   129