Page 123 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

лучење у стомаку и започето варење.
У ред биљака које се овде с најболим изгледима могу при-менити спадају:

1.ЛИНЦУРА

0 овој смо бил»ци опширно говорили у претходном оделку. Сматра се да
подстиче на рад стомак и остале органе за варење. Она не стеже, не надражује, а
јача. Помаже лучење и жлезда у ус-тима и жлезда у стомаку. „Код болесника који
пате од недо-вол.ног лучења сокова у стомаку можемо се после њене употре-бе
надати добром резултату, било то пре јела, ради изазивања било после, кад треба
да се поболшају хемијски про-при варењу" (проф. Вакез). „Најзад ова билка
побољшава во стање белих крвних зрнаца, што може да се сравни деловањем које
има исхрана богата месом" (Лер). Услед тога
је полесна у свим случајевима где постоји природна сла-ввет, оронулост после
дуготрајних болести, код малокрвних, ждезличавих итд. Употребљава се њен
корен.
Начин употребе и дозе: као прашак од 1 до 5 грама днев-
•& Расо: 3 грама на једну шољу хладне воде; оставити да кисне 4 часа, потом
процедити и пити пре јела. Или спремити тинк-
давати по 30—50 капи пре јела у мало воде.

2. ВРАНИЛОВА ТРАВА

Пријатно мириса, а укуса је нешто љутог и горког. У н.ој има доста етарског зеј-
I—— и гумозне материје која се донекле у води раствара и боја је у црвено (др С.
Петровић). Раније су јој стари лекари ириписивали разна својства, од којих је
највише био у праву Лиоскорид, рекавши за њу „да је вранилова трава корисна за
ове који су изгубили апетит, који имају слаб стомак и'штуцају квсело и
непријатно". Леклерк продужује: „Одиста, чај орига-ва је добар лек за л»уде чији
слаби стомаци не луче довољно сокова или су проширени, као и за оне који
уображавају да болују много од стомака или гутају ваздух."

За чај је доза: 5—6 грама траве на 200 грама кл»уча-ле воде.

Ако треба да болесник у исто време и искашљује — при-мена је још оправданија,
јер ова биљка помаже и у томе: са-држи етарске зејтине и раствара плућну слуз,
која се лакше избацује (код емфизема, обол.ења душника, бронхијалног катара).
Корен је дуговечан, расте плитко. Из њега избија једногодишњс стабло, више или
мање длакаво. Цветови вранилове траве су скупл.енн на врху грана у јајасте или
дугачке класове, који заједно представл>ају рачвасту метлицу с примакнутим и
усправним гранама. Лишће је јајасто или јајасто-копласто. Цветови су црвени,
реБе бели. Расте по сувим ме-стима, сунчаним ливадама и шумама, нарочито на
кречњаку. Цвета од јуна до августа.

3. ВОДОПИЈА