Page 161 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Пиринач

Многи не знају да пиринач као средсгво за исхрану вреди пет пута више него
кромпир. У 100 грама пиринча има 345 кало-рија. Поред тога, он се врло добро
вари у стомаку. Тако је, нпр., хлебу потребно три часа да се свари у стомаку, а
пиринчу само један (Бомон—Леклерк). Црева готово потпуно искоришћују шећер
који се налази у њему (проф. Ашар). Други научници су доказали да и пиринчани
сиров скроб може да се вари свако-

дневно, у дози до 250 грама, из чега се може заклучити да је то врло хранљиво
зрно. Али, да би пиринач био хранљив, треба упо-требљавати само зрна која нису
претрпела никакву прераду, нити им је ољуштена опна, нити су избелена,
стругана и глачана, јер само таква садрже све своје драгоцене састојке: скроб,
протеин, витамине и фосфор.
Пиринач треба најпре добро опрати у хладној води, онда поступити по рецепту
који је дао чувени Хемердингер'.Пиринач, добро опран, треба да се исуши у
пећници. Затим се измеле у млину за кафу и добије се једна врста гриза. Узети
треба онолику количину воде колико има измлевеног брашна од пиринча, и то у
посуди ставити на ватру. Кад вода проклуча, у њу спустити пиринач и оставити да
кл»уча 25 минута. Затим све охладити. Кад се охлади, кашу исећи на комаде и
метнути у пећницу. Овако спремљен пиринач нарочито се препоручује бо-
лесницима с болесним цревима и проливом као замена хлеба. То је „малајски"
начин спремања пиринча за јело.Пиринач може да се кува са соком од црвеног
пасуља. Сок се добија на тај начин што се 1470 грама пасуља кува у 10 АИ-тара
воде. Овај начин се примењује у Јапану и њиме се поправ-ља укус пиринча и, по
тврњењу Сугимата и Фуџикамија, проце-нат упијања саставних делова у цревима
је много већи.Постоји још један начин: индијски. Метнути у лонац једну пуну
водену чашу пиринча и налити чашу и четврт умерено по-сољене воде.
Поклопити лонац и ставити на јаку. ватру. али па-зити да се лонац не протресе.