Page 325 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Употреблава се као течан екстракт, у дози 1—2 грама днев-но. Или као
алкохолни расб, у дози 20—30 капи двапут дневно.
Мечја шапа је груба биљка, дво- или вишегодишња, с мало грубих, кратких
длака. Стабло јој је браздасто. Лишће .је перасто, са широким урезима, зупчасто.
Доње има више делова, а горње све мање и ситније. Ките цвећа су велике, са око 20
зракастих дршки. СПОАНИ цветови су већи •него унутарњи. Расте као жбун и коров

по ливадама, иејаама, поред пу-тева. Време цветања: јул—август.

13. САСА

Саса, по мишљењу Шаптера, увршћује се у ред оних биља-ка које су у стању да
смање надражљивост и повећану осетљи« вост нерава који излазе из појединих
чворова дуж кичменог стуба (изнутра), дакле, умањује осетливост и делује као
хипно-тичко средство, а може и да успори срце које брзо ради, не мењајући
притисак у крвним жилама.
Због тога је и употреба сасе оправдана у свим оним случа-јевима где треба да се
умире нерви и да се етиша. бол. И зато се прописује против нервозе која стоји у
вези с прекомерним
надражајем симпатичког нерва (унутрашњег трбушног), про-тив грчева, нарочито

оних у малом трбуху и у полним органима, против неуралгије, мигрена,
несталности и неједнакости у раду срца и крвних судова нервозних стомачних
болесника.
Ова биљка најбоље делује ако се од ње спреми алкохола-тура. Алкохолатура се
прописује у дози од 20 до 50 капи дневно.

14. ОДОЉЕН

Мацина трава, валеријана. — „Уа1еге" значи бити у добром здравлу. Корен, део
ове биљке који се употреблава у медицини, сматра се као средство против грчева,
као лек који стишава и умирује нерве.

Најновији радови, основани на научној примени сока од свежег одољена, показали
су да његово деловање зависи од састојака којих има у себи (борнеол), као и других
састојака, својствених само тој билци, који делују на плућно-симпатички нерв (овај
нерв шаље своје гране у срце) и успоравају његов рад, услед чега и срце успорава
свој рад, а исто тако и на нерв-не центре у мозгу (Леклерк).

Тиме се објашњава деловање валеријане на оболеле нерве, хистерију, слабе живце
уопште и у свим случајевима повећане психичке и чулне преосетљивости, праћене
или непраћене грче-витим стањем, лаким поремећајима у стању срца и крвних
судова.

Она је уопште користан помоћник у лечењу бромом, како тамо где има ВИДАИВОГ и

стварног узрока тако и тамо где нема ничега видливог (епилепсија и стања без
анатомске подлоге).