Page 328 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 328
Алкохол 90% ............ 18
Смешати и давати по 1 кашичицу, три пута дневно. Ова количина довољна је за
шест дана (18—20 кашичица). Као лек дротив нервозе може се лако спремити и
овај облик:
Чаја од корена одолена ....... 120 грама
(3 грама корена:120 грама воде) Воде од матичњака ......... 10 „
По 1 кашика на сваки сат до деловања.
Ако се нема ништа друго него само сув корен валеријане, оида се препоручује не
чај од њега него квашење у води, по 10 грама на једну чашу хладне воде. То треба
да кисне 12 ча-сова и може се давати на 2 часа по 1 кашика.
Може се употребити и алкохолатура корена валеријане, по 2—10 грама, или
хидролат, по 20—40 грама за 24 часа.
Као чај сама валеријана прави се и даје у дози 15—30 грама корена у литру воде.
Такозвана „нервна мешавина" састоји се од 30 грама корена валеријане, 30 грама
1
лишћа нане и 40 грама грчице . За чај се узима по једна кашика •ге смеше на шољу
воде.
Примењују се и друге комбинације с прашком или екстрак-том од валеријане,
такозвани валеријанати: с амонијаком, цин-ком, гвожћем, кофеином, кинином. То
су већ апотекарски про-изводи. Али најболи су лекови од свежег корена.
Валеријана се гаји, а може успевати и кад се посеје по голом пољу, као што се то
ради код Капошвара у Маћарској (Роле и Буре). Дакле, то се исто може чинити и
код нас у Вој-водини. Кидање валеријаниних цветова помаже већем расту аеног
корена.
Билка расте на сваком земљишту ако је оно влажно и по-лусунчано. Ипак, изгледа
да су оне биљке које расту на висини
Сама валеријана је биљка која достиже висину од 80 центиметара до метар и по.
Стабло јој је округло, с коленима. Лишће је тамније него стабло, расте наспрамно,
с многим сегментима, зарезано, зупчасто. Цве-тови ситни, бели, бледоружичасти,
понекад плави или жућкасти, у кити на крају голих грана; мириса пријатног. Корен
са жилама, споља ора-хове боје, изнутра беличаст, укуса опорог и горког, без
мириса кад је свеж, али у току сушења добија неки мирис врло јак, непријатан,
смрд-АИВ, налик на мирис мачје мокраће (Роле и Буре). Она расте поред потока у
сеновитим местима и хладовини. Стока једе њено стабло и лишће. Има је више
врста.
15. МЛАБА