Page 328 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 328

Алкохол 90% ............ 18


           Смешати и давати по 1 кашичицу, три пута дневно. Ова количина довољна је за
           шест дана (18—20 кашичица). Као лек дротив нервозе може се лако спремити и
           овај облик:

           Чаја од корена одолена ....... 120 грама

           (3 грама корена:120 грама воде) Воде од матичњака .........  10   „


           По 1 кашика на сваки сат до деловања.

           Ако се нема ништа друго него само сув корен валеријане, оида се препоручује не
           чај од њега него квашење у води, по 10 грама на једну чашу хладне воде. То треба
           да кисне 12 ча-сова и може се давати на 2 часа по 1 кашика.

           Може  се  употребити  и  алкохолатура  корена  валеријане,  по 2—10  грама,  или
           хидролат, по 20—40 грама за 24 часа.


           Као чај сама валеријана прави се и даје у дози 15—30 грама корена у литру воде.
           Такозвана „нервна мешавина" састоји се од 30 грама корена валеријане, 30 грама
                                               1
           лишћа нане и 40 грама грчице . За чај се узима по једна кашика •ге смеше на шољу
           воде.

           Примењују  се  и  друге  комбинације  с  прашком  или  екстрак-том  од  валеријане,
           такозвани валеријанати: с амонијаком, цин-ком, гвожћем, кофеином, кинином. То
           су већ апотекарски про-изводи. Али најболи су лекови од свежег корена.


           Валеријана се гаји, а може успевати и кад се посеје по голом пољу, као што се то
           ради код Капошвара у Маћарској (Роле и Буре). Дакле, то се исто може чинити и
           код  нас  у  Вој-водини.  Кидање  валеријаниних  цветова  помаже  већем  расту  аеног
           корена.

           Билка расте на сваком земљишту ако је оно влажно и по-лусунчано. Ипак, изгледа
           да су оне биљке које расту на висини


           Сама валеријана је биљка која достиже висину од 80 центиметара до метар и по.
           Стабло јој је округло, с коленима. Лишће је тамније него стабло, расте наспрамно,
           с многим сегментима, зарезано, зупчасто. Цве-тови ситни, бели, бледоружичасти,
           понекад плави или жућкасти, у кити на крају голих грана; мириса пријатног. Корен
           са  жилама,  споља  ора-хове  боје,  изнутра  беличаст,  укуса  опорог  и  горког,  без
           мириса  кад  је  свеж,  али  у  току  сушења  добија  неки  мирис  врло  јак,  непријатан,
           смрд-АИВ, налик на мирис мачје мокраће (Роле и Буре). Она расте поред потока у
           сеновитим  местима  и  хладовини.  Стока  једе  њено  стабло  и  лишће.  Има  је  више
           врста.








           15. МЛАБА
   323   324   325   326   327   328   329   330   331   332   333