Page 329 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Млаћик, кокочица. — Из ове биљке добија се лек за уми-рење нерава. Ево шта
каже о њој проф. Бахем (Бон):
„У новије доба признат је као средство за умирење нерава лек који је добијен из
биљке рода млаће,Кокочице Чак се тај лек убризгава у месо и под кожу код
дрхтања руку и других болести које су праћене дрхта-њем и млатарањем, као што
то бива код хореје, итд.

Она се показала од вредности и у унутрашњој употреби, у облику екстракта од ове
биљке, у дози од 0,1 грам — два пута дневно. Споредна њена деловања, као осећај
умора, пролив, немају великог значаја, јер су пролазна. Изгледа да резултат оваквог
доброг деловања бива независно од деловања на оно место одакле почиње дрхтање
или неволно млатарање, значи, деловање је опште."
Морам признати да сам био мало изненаћен кад сам то прочитао у књизи проф.
Бахема (0 лековима). Погледам народ-ни назив биљке из које се добија тај лек,
потражим код др Саве Петровића шта се о њој писало, и наћем да се она зове
млаћак, или млаћа; да постоје три врсте ове билке, које су се некад у
мелицини употребљавале под разним називима. Сад се лек од те бвљке крије под
називом булбокапнин.
Али ма како се он звао, главно је то да је шупл»а млаћа или кокочица лек, и то
врло добар лек за уми-рење живаца. Некадашња медицина у овој билци још је
једном оправдана. И то на овој тако обичној и тако распрострањеној бил.ци коју
мрже свако да види и наће чим изаће рано у шуму, јер она цвета рано у пролеће.
Ова билка раоте по шумама и ливадама средње и јужне Европе, и код нас на
Балкану, у Португалу, па и на Кавказу. Одликује се од врло. сродних јој билака,
сестара, тиме што има корен који је велик и крто-ласт и изнутра. шупаљ, и који
добија облик звона уколико је старији. Обрастао је жилицама по целој површини.
Из корена избија по неколико стабљика, које имају по два листа. Билка је пепеласта
и мека. Цвета у априлу и мају. Цветови су пурпурни, бели или шарени. Порећани
су на врху стабла у исправљен грозд, који по цветању израшћује. „Лишће је на
лршке насаћено и двапут је троперасто, с 'режњима зупчастим и на дршчи-це
насајзеним. Немачки се ова биљка зове шупл>а шевина мамуза, што значи да увек
има облик мамузе, напред отворен, на два копља, којн и даје Ауску с два капка кад
се распада. Семенке су црне и имају кресту."

У корену има скроба, каже француски научник Гатен. Наша сеоска деца радо једу
ове кромпириће у пролеће кад их наћу у шумарцима.
Прах од овог корена употребљаван је као средство за истеривање гдиста и
дезинфекцију црева (антисептичан је — убија разне микробе), а тако исто и против
крњења зуба.

Кад се доведе у везу ово последње деловање корена с оним што је утврДила
наука, издази да раније није бидо примећено баш главно деловање биљке, већ само
споредно.
Ова билка употребљава се као исушен корен у дози која не изазива ни продив ни
умор, тј. исто тако као што се спрема н одољен — валериј"анин корен. Треба
наквасити 10 грама ису-шена корена у чаши хдадне воде и оставити све да кисне 12
ча-сова. Затим оцедити и давати на два часа по 1 кашику. Овоме се може додавати
бром (1—2 грама). Или направити алкохо-латуру и давати од ње по 2—3 грама
(50—80 капи) дневно; може у зашећереној води.