Page 330 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 330

16. МАТИЧЊАК

           Матичњача  пчелиња,  љековити  матичњак,  милодул,  мато-чина,  пчелоперка,
           челињак,  челњак,  пчелиња  метра,  меденка,  метвица  пчелиња,  медени  лист,
           ројевник, дубравник. — Матич-њак углавном садржи једно уље (есенцију) у коме
           има два састојка: цитрал и цитронелал.


           Стари арапски лекари и њихови наследници у науци хва-лили су ову билку због
           следећих њених својстава: а) што весе-ли срце; б) што лечи ноћна лупања срца; в)
           што  је  у  стању  да  крепи  дух  човечји (Авицена)  и  г)  што  може  да  гони  туробне
           мисли кад спопадну човека.

           Чувени  проф.  париског  универзитета  Трусо  употреблавао  је  матичњак  против
           главоболе код нежних и нервозних људи, против пролазних замагљивања свести,
           зујања у ушима, честих несвестица услед прекомерног интелектуалног рада. Други
           науч-ници,  као  Делиу  и  Савињак,  препоручивали  су  је  као  специфич-ну  бил>ку
           чије је деловање против надражености и нервних грчева основано на својству да
           подстичу организам на рад и на отпор.


           Од матичњака се спрема један алкохолат, такозвана про-чишћена вода од мелисе
           кармелићана  као  и  један  еликсир  Ова  вода  фабрикује  се  још  од 1611.  године  и
           остала  је  до  данас  један  од  најпопуларнијих  лекова  у  најширим  народним  слоје-
           вима на Западу, у свима случајевима кад има нешто да се уми-ри, да се стиша: код
           болова у стомаку, падања у несвест, нерв-них напада итд. Узима се по неколико
           капи на парчету шећера у случају слабости или грчева у стомаку. Код срчаног грча
           (ангине пекторис) даје се у мешавини с валеријаном, кимом, мајкином душицом, и
           др. — као средство против самог стезања и грча. Код ангине пекторис постиже се
           тиме  евентуално  по-бољшање  срчаног  нервног  сплета  као  и  олакшање  у  напону
           услед  деловања  кима  или  других „гасогонаца"  у  цревима  и  трбуху.  Због  својих
           добрих  особина  улази  она  и  у  многе  дру-ге  мешавине,  од  којих  ћемо  навести
           најобичнију, с наном (30 грама), грчицом (25 грама), валеријаном (15 грама) — и
           овог
           је она у стању да подстиче органе на рад, савремена наука при-ступила је њеном
           испитивању и нашла и утврдила да она делује само умирујуће, али да не подстиче
           енергију.
           Препоручује се као чај, у дози 5:100. Иди као есенција у облику ул.ано-шећерног
           раствора (1:20  шећера')  по 5—20  грама. (Хидролат  је „раствор"  у  коме  има
           есенције, али који је до-бијен „печењем" — дестилацијом потопл»ене и -раскисле
           вра-нилове  траве,  као  што  се  пече  ракија;  дакле,  хидролат  је  нека  врста  патоке.)
           Хидролат се добија и на тај начин што се воде-на пара пропушта кроз слој билке из
           које желимо да извадимо лек и иара се после хлаВењем претвара у хидролат тога
           лека.Овај  хидролат  може  се  прописати  као  чист  или  с  другим  противнервним
           средствима, на пример у овој смеши:


           Хидролата вранилове траве ...... 50 грама
           Хидролата валеријане ........ 25   „
           Хидролата салате .......... 25   „
   325   326   327   328   329   330   331   332   333   334   335