Page 33 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Лишће му је перасто, озго мал.аво;
•оздо је руњаво и беличасто, с овалним и до дна зупчастим листићима. Залисци су
1
крупни, рецкасти и обухватају гране (др С. Петровић).
Расте поред путева, по пустим пол>има и ливадама, по шумским про-планцима
готово у целој Европи, руској Азији и Северној Америци, али не и у поларним
пределима. Цвета од јуна до августа.
Индијанци Северне Америке и КанаБани употребљавају њен самле. вен корен у
многим мастима и зејтину за лечење рана.
Биљке су овде описане у најглавнијим цртама и само колико је потребно да се једна
биљка не помеша с другим бил.кама. Овај опис може се вршити ма по којој
ботаници, флори или атласу, али смо се најчешће користили описима др Петровића,

12. КУПИНА

Свима позната биљка. У лечењу гуше, па и раница у ждре-лу, испирањем и
гргорењем, може се применити чај и одвар од лишћа помешан са сирупом од зрна

купине. Лек стеже.

Доза за чај: 20 грама лишћа на литар воде, или, још боље:
Одвара (спремљеног у односу 10:100 ли-шћа и воде) ........... 800 грама

Сирупа од купина (плода) ...... 200 „

Тиме се испира гуша више пута дневно. Лишће купине мо-же се употребити као

замена за кинески чај. То се већ чини у Енглеској, где су открили да овај чај има и
добар аромат.

13. СРЧБЊАК

Срченица, трава од срца, рачњак, кинески чивит. — Корен ове билке у облику
одвара, а у дози 60 грама корена на 1000 грама воде; 'или, још боле, намочен као
раскис у млакој води вр-ло је добар за слузокожу и зато је подесан лек за испирање
код стоматита (запаљења слузокоже уста) и запаљења у гуши. — Главна му је
особина да стеже захваљујући танину којег има у корену две врсте; један је
идентичан танину у стежи (види ту биљку), друга ратанији, коју може слободно
заменити.

Срчењак расте по влажним брдским ливадама свуда у Европи, у гру-пама, тј. не
усамлоено, и образује често читаве бокоре захваљујући томе етто се размножава
помоћу чворова или изданака из корена, који брзо расту и захватају све шири
простор; најзад се изданци корена сами изо крену (у облику бројке 5) и образују нов
корен, од кога полазе нови на-данци итд. (Л. Клајн).