Page 37 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 37

Лековите биљке које се могу применити код обољења ових органа, а специјално код
          болести зуба, вилица, нерава на лицу и т. сл., и после операције услед нагнојавања
          или повреда у тој области, изнете су у додатку посде групе хируршких болести, на
          што и упућујемо читаоце.
          ДРУГА  ГРУПА

          БОЛЕСТИ ОРГАНА ЗА ДИСАЊЕ


          БОЛЕСТИ ГРЛА, ГРКЉАНА И ДУШНИКА



              Запаљење које почне у гуши може се одмах или мало доц-није спустити наниже
          и  распрострти  се  на  гркл>ан,  душник,  па  и  бронхије.  У  том  случају  прво  отекне
          слузокожа гркљана, по-том се више или мање повиси телесна температура, јавља се
          на-дражај на кашаљ и осећај тежег дисања. Кашаљ је у почетку сув, затим постаје
          влажан; појављују се испљувци. Глас може постати промукао. Узроци су као и код
          гушобоље („ангине"):



              општи  назеб,  назеб  ногу,  раније  запаљење  гуше,  злоупотреба  хладног  пића,
          дувана;  затим  дим  и  гасови  који  изазивају  надра-жај,  дуг  говор,  вика,  певање,
          отровна прашина



              Обољење гркљана може бити акутно и хронично, тј. запа-лење које траје кратко
          време и запаљење дуготрајно. У првом случају запаљење може бити или просто, тј,
          да му је узрок раз-множавање неког невиног микроба у гуши или удружених раз-
          них микроба, или да му је узрок само микроб одрећене опасне врсте, као што је,
          нпр., дифтерија или гнојни микроб (тзв. стреп-токок — микроби у виду бројаница).
          У другом случају, тј. дуготрајних болести гркљана, постоје остаци ранијих акутних
          запаљења; или су то нарочите болести као што су туберкулоза. и сифилис грклана



              Друге болести, полипе и томе сличне, овде не убрајамо јер то не улази у лечење
          обичним лековима — то су болести за хи-рурге и радиологе.



              Прелазимо на лечење:


              1.  У  озбилним  случајевима,  нарочито  код  деце,  добар  је  об-лог  око  врата  од

          слачичног брашна (шака брашна размути се у води собне температуре, у то накваси
          платнена крпица, која ту стоји 1/2 мин., затим исцеди и облаже). Облог се држи 5—
          10 минута, што зависи од стрпљивости болесника и од свежине слачичног брашна.
          То се чини два пута дневно, ујутру и увече — док кожа подноси.



              Ако тога нема, онда се ставла загревајући облог (наква-шена у води и исцећена
          крпица платна или џепна марамица,. преко ње гутаперка — гумено платно, а преко
          тога нешто суво, памук, вунена тканина) за целу ноћ или за прекодан.Најзад, ако
          деца јако кашљу и ричу — добре су топле, упра-во вруће суве облоге око врата,
          нарочито ноћу кад се не може под руком имати све што се жели. Топла пећ и чист
   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42