Page 34 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Корен је дуговечан, дебео, меснат. На једном његовом крају избијају приземни
листови и високо стабло с цветом на врху. Цвет је гроздаст, као округао клас. Цвета
од краја маја до јуна, што зависи од висине места. Цвет даје и семе, али је оно мање
подесно за размножавање.

14. ЖИВА ТРАВА

Чешуља, игла, девојачко око, стипсан корен. — С успехом се може применити у
дози 10:100 као чај за испирање рањаве гуше, уста, језика, више пута дневио.

Некадашња њена примена (веровало се да је у стању да излечи од рака, јектике,
скрофулозе) напуштена је, јер ту ни-је доказано њено деловање, мада су је сељаци у
Француској да-вали и марви кад мокри крв и као лек против других хроничних
болести органа за мокрење. Према томе, код човека се може применити у случају
водених пролива и крваве столице, као слаб чај.

То је усправна, граната, не нашироко растућа биљка, која достиже висину од 1,5
до 3 дециметра. Рецкасто лишће покривено је ретким, неж-иим малама, често с
црвеним местима. Цветови су ситни. Цветни лисгићи су јарко црвени, ретко бели.
Сви делови билке миришу јако и непријатно. Биљака овог рода има више, али се
ова одликује тиме што има лишће перасто усечено са трн или пет зубаца. Семе је
глатко. Расте под влажним жбуновима и у шумама, по старим зидовима и
камењарима, распрострањена је свуда по Европи до поларних крајева.
Једногодишња је биљка. Цвета од јуна До октобра.
15.ЗОВА

Базовина, зовика, самбук, базга, зов, црни безег, базгин цвет, зовица. — Чај од цвета
у дози 20 грама на литар клучале воде врло је подесан (с кристалима од нишадора и
медом) за грго-
рење и удисање паре код назеба гуше с кашљем, пеном и јаким отоком ждрела. То
се чини 6—10 пута дневно.
Може се пити као чај, али је доза нишадора строго одре-ћена: кашичица за недељу
дана (највише 1 грам дневно).

БОЛЕСТИ НОСА

Кад је нос запушен, било у одојчади или у одраслије деце, мора се учинити све да
пролаз ваздуха кроз ноздрве буде сло-бодан. Иначе, деца дишу на уста, а то има
рћаве последице.

У одраслих, пак, акутно цурење из носа најчешће је после-дица назеба, а стално
цурење — последица хроничног оболења слузокоже (полипа итд.). У деце је то
најчешће последица скро-фулозе, увећаних жлезда, полипа и израштаја у задњем
делу и горњем предњем делу гуше. А може бити и последица неких бо-лести: грипа,
дифтерије, црвеног ветра и др.

Лечење у овим случајевима састоји се у томе да се у нос сипа: