Page 36 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 36

3. КОПРИВА


          Грчка коприва, велика коприва, жара, жгоча, питома ко-прива. — Против крварења
          из носа подесан је сок од свежег ли-шћ.а коприве. Он се сипа непосредно у нос или

          се пије по 100 до 125 грама дневно. Може се применити у истом цилу течан згу-стак
          (видети у уводу начин добијања) у дози 2—4 кашичице дневно. Али још подесније
          је давати сируп који се спрема на овај начин — узима се:

          Лишћа од коприве ......... 250 грама
          Клучале воде ........... 1500   „
              То  се  оставља  да  кисне 12  часова,  затим  се  процеди  и  про-цећевини  дода
          двострука количина шећера. Кува се  потом до густине сирупа, и даје, као што је
          речено, 200 до 300 грама дневно.

              Користим прилику да по Леклерку изложим лековите осо-бине велике коприве.
          Хемијска  анализа  пронашла  је  у  коприви  састојке (кисели  карбонат  амонијака,
          нитрат  танина,  галне  и  мравље  киселине)  који  стежу,  штаве  и  дезинфикују,
          спречава-ју  распадање,  и  заустављају  крварење.  Способност  коприве  да  заустави
          крварење  из  плућа,  носа,  материце,  бубрега  и  мокраћ-них  канала,  о  којој  су
          говорили стари лекари, утврдили су у XIX веку многи научници. Леклерк је то исто
          могао потврдити како при крварењу из материце, тако и при крварењу из носа, и то
          код малокрвног болесника који је био наклоњен губљењу крви услед слабих крвних
          судова (био је хемофилик'). Па и код пролива, акутног или хроничног, показало се
          да је коприва од велике користи, чак и код пролива туберкулозних болесника, код
          којих је нездраво врење у цревима, надимање, болови итд. Коприва утиче повољно
          и на боље мокрење.

              Лично  знам  један  случај  где  је  попарена  коприва  веома  по-могла  и  излечила
          дуготрајну  рану  на  цеваници.  Да  ли  је  ту  по-могао  танин,  мравља  киселина  или
          амонијак — не могу рећи, тек рана је зарасла и човек је оздравио, што се од других
          ле-кова пре тога није десило.

              У недостатку слачице може се применити као средство које изазива црвенило на
          кожи (и пече) у случајевима запаљења плућа, марамице или реуматизма, неуралгије
          и т. сл.

          У ову врсту лекова може да се уброји добричица или само-бајка (видети опширније
          о њој у одељку о хроничном бронхитису).

          Сок  исцећен  од  лишћа  ове  бил.ке  и  ушмркан  у  нос  често  лечи  носна  запаљења,
          запушеност и главоболу.

          Дакле,  употребљава  се  њено  лишће.  Оно  се  сматра  као  окре-пљујуће,  подстиче
          органе на бољи рад, и као плућно средство. Може да се примени код бронхитиса с
          носним катаром.

          Даље: специјално се препоручује (у Америци) против грче-ва у цревима насталих
          услед тровања оловом: занатлије и дру-ги радници који раде с оловом олакшавају
          болове и стање узи-мајући чај од ове биљке. У ту сврху доза је обична: пуна кафе-
          на  кашичица  лишћа  на  шољу  кључале  воде.  Пнје  се  као  хладан  чај 1—2  пута
          дневно.
   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41