Page 343 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 343

хартија за цећење лекова (купи се у апотеци) поква-си се у 50 грама јаког
              одвара од татуле, коме треба додати 6 гра-ма шалитре Затим се то извади и
              осуши и поново накваси тинктуром од омана (великог корена ) у'којој има
              грам и по (1,5 грам) уља од лавандуле. Тај се лист затим исуши и њиме се
              болесник у наступу сипње (астме) кади.
              Врло  је  отровна.  Употреблава  ее  само  под  наведеним  усло-вима  и  у

              означеним дозама.
              Лишће се бере пре него што цвет потпуно увене. Треба га сушити у танким
              пластовима, на леси, у просторијама тде има струјања ваздуха.

              Татула  је  крупна,  гола  или  слабо  длакава  летња  биљка,  позната  го-тово
              свакоме. Стабло јој је високо до 6 дециметара, с гранама које се одвајају
              кашикасто.  Лишће  има  дршку,  велико  је,  јајасто-округлог  обли-ка,  с
              неправилним,  ћошкастим  и  оштрим  зупцима  или  деловима (пери-ма).
              Цветови су појединачни, на кратким дршкама у пазуху грана или на врху
              грана.  Чашица  је  трбушасто-цеваста,  опада  кад  цвет  прецвета  и  оставља
              само  једну  кратку  ивицу  испод  чауре.  Круница,  с  пет  зубаца,  има  белу
              боју, а у топлим пределима црвенкасту. Плодна чаура је округ-ла, обрасла
              је  меким  боцама  и  садржи  много  семена.  Расте  свуда  дивље.  Време
              цветања: јул—август.




              39.ПОМОВНИЦА

              Црна  помоћница,  мрачњак. — „Разликује  се  од  разводни-ка,  паскавице
              тиме што јој је цвеће бело, што је бобица црна, што је стабло зеласто, с
              четвртастим  гра-нама  и  лишћем,  обично  зупчастим  и  ћошкастим,  реће
              целим" (др Сава Петровић).

              Садржи  у  себи  материју  соланин,  којом  и  делује.  Стари  ле-кари
              употребљавали су ову биљку кад пече у стомаку (Диоско-рид), код честих
              полуција  мушкараца (Хипократ);  у  средњем  веку  употребљавана  је  за
              опијање болесника пре операције, као што се сад служимо хлороформом и
              етером, најзад, од н>е су правл>ене облоге код болести јетре и подагре.


              Важно  је  истаћи  да.  овај  лек  има  својства  велебила  и  бунике.  Он  опија
              нервне  центре  у  мозгу,  и  крајња  влакна  нерава  на  кожи,  и  то  како  оних
              нерава  који  управљају  покретима  тако  и  оних  који  служе  за  примање
              утисака, осећајних. Денос му је признао особину да у стомаку делује као
              кокаин, као хлороформна вода и као бром (калцијумово и стронцијумово
              једињење  брома).  Затим  су  Леви  Франкел  и  Јустер  објавили  да  ова}  лек
              може  учинити  добре  услуге  у  лечењу  кожних  болести,  нпр  тиме  што
              умањује масноћу с перутом на глави, као и код лечења свраба с прављењем
              чешујица (на  месту  свраба)  и  окоравања  код  других  кожних  болести
              (псоријаза), свраба око чмара — на нервној основи.

              Ова  биљка  слабија  је  од  претходних,  сушење  је  чини  тако-6е  слабијом,
              тако  да  је  најболе  од  ње  правити  одмах  алкохола-туру.  Најболе  делује  у
              облику  исцећеног  сока  од  биљке  у  пу-ном  развитку,  мада  је  то  време
              кратко. Овај сок се узима по-мало у току дана, од укупне количине од 30
   338   339   340   341   342   343   344   345   346   347   348