Page 341 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 341

избегне  затвор  услед  примања  опијума.  Употребљава  се  као  добар  лек
              против кашла, ма какав му узрок био. А да-ван је и против одлива крви,
              нарочито против пљувања крви.
              „Због  деловања  на  зеницу  буника  је  давана  против  болести  очију  као  и
              беладона" (др Сава Петровић). Али је треба упо-требити само онда кад је
              оболела  рожњача,  кад  има  на  њој  ра-ница  или  повреда  и  кад  постоји

              бојазан да ће се појавити запа-њене ока унутра. Кад су болесни само очни
              капци, а унутра је око здраво, употреба ових лекова — како велебиља тако
              и бу-нике — сасвим је неумесна (писац).
              Што се тиче савремене научне употребе бунике, она се по-ред примене у
              лечењу  наведених  болести  може  с  успехом  при-менити  још  и  против
              дрхтавица, тровања, на пример, живом и њеним једињењима, сублиматом
              итд.,  затим  код  познате  Пар-кинсонове  болести (ипак  ретке),  која  се
              изражава: а) у неволу ном .нервном дрхтању удова и кривљењу лица (те
              појаве за време сна престају), б) у извесној укочености мишића, услед чега
              болесниково  држање  добија  нарочити  изглед:  кад  иде  он  се  нарочито
              нагиње напред, корача ситно, подскакујући, као да га неко подбада, и в) у
              парализи —  последњој  фази,  кад  услед  болова,  грчева  и  других  мука
              болесник сасвим осдаби.
              Па и старији људи који имају дрхтавицу због својих годи-на могу бар за
              извесно време, или с времена на време, да кори-сте овај лек. Он умирује
              стомачни нерв, те зато може бити ко-ристан и од помоћи против грчева у
              једњаку у стомаку, цре-вима, бешици. Регулише чак и срчане ударе.
              Како буника није отровна у толикој мери као велебиље (беладона),, њене
              дозе при употреби нешто су јаче.
              Најбоље  је  употребљавати  њену  тинктуру,  разблажену 10  пута
              дестилисаном водом, у дози; 1—4 грама за 24 часа (20—80 капи).
              Од  ње  се  праве  чувене  пилуле  меглен  које  су  до-бар  лек  против  грчева.
              Састоје се од екстракта бунике и вале-ријане и оксида џинка (по 0,05 грама
              у свакој пилули). Али Ле-
              клерк  саветуде  да  се  уместо  оксида  цинка  за  њихово  справљање  узима
              екстракт лактукаријума, који се добија, као што смо ра-није говорили, из
              сока истуцане дивље салате.
              Запалено  суво  лишће  служило  је  за  инхалирање  при  кашљу  и  нападима
              астме.

              То је јака, длакава, обично једногодишња или двогодишња биљка, тешка
              непријатна  мириса.  Расте  усправно,  у  лето,  достиже  висину  од  6
              дециметара. Стабло се на врху јако грана. Лишће је прилично велико, седи
              на стабљици, горње лишће обухвата стабло, око којег је урасло, ја-јасто је
              и  неправилно  перасто.  Цветови  имају  кратке  дршке,  доњи  у  пазуху
              појединачни, горњи у класу. Род — чаура с много семења унутра. Цвета у
              јуну и јулу. Спада мећу отровне биљке.



              38. ТАТУА

              Биволчићи, смрадац, пасја јабука, кужњак. — Огровна је бил»ка, отровнија
   336   337   338   339   340   341   342   343   344   345   346