Page 341 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

избегне затвор услед примања опијума. Употребљава се као добар лек
против кашла, ма какав му узрок био. А да-ван је и против одлива крви,
нарочито против пљувања крви.
„Због деловања на зеницу буника је давана против болести очију као и
беладона" (др Сава Петровић). Али је треба упо-требити само онда кад је
оболела рожњача, кад има на њој ра-ница или повреда и кад постоји

бојазан да ће се појавити запа-њене ока унутра. Кад су болесни само очни
капци, а унутра је око здраво, употреба ових лекова — како велебиља тако
и бу-нике — сасвим је неумесна (писац).
Што се тиче савремене научне употребе бунике, она се по-ред примене у
лечењу наведених болести може с успехом при-менити још и против
дрхтавица, тровања, на пример, живом и њеним једињењима, сублиматом
итд., затим код познате Пар-кинсонове болести (ипак ретке), која се
изражава: а) у неволу ном .нервном дрхтању удова и кривљењу лица (те
појаве за време сна престају), б) у извесној укочености мишића, услед чега
болесниково држање добија нарочити изглед: кад иде он се нарочито
нагиње напред, корача ситно, подскакујући, као да га неко подбада, и в) у
парализи — последњој фази, кад услед болова, грчева и других мука
болесник сасвим осдаби.
Па и старији људи који имају дрхтавицу због својих годи-на могу бар за
извесно време, или с времена на време, да кори-сте овај лек. Он умирује
стомачни нерв, те зато може бити ко-ристан и од помоћи против грчева у
једњаку у стомаку, цре-вима, бешици. Регулише чак и срчане ударе.
Како буника није отровна у толикој мери као велебиље (беладона),, њене
дозе при употреби нешто су јаче.
Најбоље је употребљавати њену тинктуру, разблажену 10 пута
дестилисаном водом, у дози; 1—4 грама за 24 часа (20—80 капи).
Од ње се праве чувене пилуле меглен које су до-бар лек против грчева.
Састоје се од екстракта бунике и вале-ријане и оксида џинка (по 0,05 грама
у свакој пилули). Али Ле-
клерк саветуде да се уместо оксида цинка за њихово справљање узима
екстракт лактукаријума, који се добија, као што смо ра-није говорили, из
сока истуцане дивље салате.
Запалено суво лишће служило је за инхалирање при кашљу и нападима
астме.

То је јака, длакава, обично једногодишња или двогодишња биљка, тешка
непријатна мириса. Расте усправно, у лето, достиже висину од 6
дециметара. Стабло се на врху јако грана. Лишће је прилично велико, седи
на стабљици, горње лишће обухвата стабло, око којег је урасло, ја-јасто је
и неправилно перасто. Цветови имају кратке дршке, доњи у пазуху
појединачни, горњи у класу. Род — чаура с много семења унутра. Цвета у
јуну и јулу. Спада мећу отровне биљке.

38. ТАТУА

Биволчићи, смрадац, пасја јабука, кужњак. — Огровна је бил»ка, отровнија