Page 340 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 340

трбуху,  недржања  мокраће,  знојења  туберкулозних,  нервозне  астме
              (сипње) итд. Мале до-зе помажу и рад срца.

              Облици у којима се може узети беладона јесу:
              1) Прашак од лишћа у дози 0,15 до 0,2 грама, тј. дневно највише пети део
              грама: 1/25 и 1/30 део мале кафене кашичице.
              2) Алкохолна тинктура, разблажена десет пута водом (де-стилисаном или
              прокуваном). Једаћ њен грам садржи 57 капи (око 0,004 грама атропина). и
              у овом облику даје се најчешће по пола до 2 грама дневно. Тако нпр., код
              дечјег великог кашља (с грчевима у бронхијама и душнику) треба почети с
              малим дозама, свака 2—3 часа, и то: 1/2 капи (кане се једна кап тинк-
              туре у шољицу воде и онда се пола воде проспе, а пола попије) за децу до
              једне године. Једна кап се даје деци после једне го-дине, и за сваку годину
              даље (2, 3, 4, 5, 6, 7 капи) до 8 година. Осмогодишњем-детету даје се по 8
              капи.
              3) За спољну употребу може се узети одвар, у дози: 1 грам лишћа беладоне
              на 5 литара воде (0,2 грама на литар) — за облоге.
              Као  лекар  не  сматрам  да  се  друге  врсте  лекова  могу  пра-вити  код  куће.

              нпр. масти, пилуле итд. То треба поручивати у апотеци.
              Велебиље (беладона) има дугогодишњи корен. Стабло достиже ви-сину 1,3
              метра, личи на коров, зење, расте усправно, има много грана;
              голо је или слабо мањаво. Лишће је заоштрено на врху, прилично круп-но,
              јајасто,  без  зубаца,  с  кратком  дршком,  нагнутом  наниже.  Цветови  су
              усамлени, на кратким дршкама, у лозничастом пазуху стабљика и ли-шћа;
              чашица —  звонастог  облика.  Цветна  круница  плаво-ораховаста,  с  пет
              кратких зубаца. Плод — бобице, прилично велике, округле, сјајне в црне,
              налик  на  ситне  трешње.  Расте  по  пошумљеним  брдима,  пустим
              камењарима. Отровна је бил>ка.




              37. БУНИКА



              Бун,  трава  од  зуба,  зубњача,  буника  црна,  зобник,  воја.  свињски  боб,
              коњски зуб. — У лекарству је позната трава и ли-шће од бунике. „У њој
              има  отровног  састојка  који  се  зове  хио-сциамин,  деловање  му  је  врло
              слично деловању велебиља (бе-ладоне), али ипак није тако отровно. И она,
              као  и  беладона,  шири  зеницу,  само  се  за  то  захтева  већа  доза.  Успорава
              пулс као и беладона, суши уста и гушу. Али се разликује од беладоне тиме
              што мање дражи мозак, што више изазива сан, што не изазива луди смех и
              вољу за покретима и што не делује на оне мишиће који затварају чмар и
              бешику."
              Даје  се  у  истим  приликама  као  и  велебиље:  за  стишавање  болова,
              нарочито  у  неуралгијама,  реуматизму  живаца,  запаље-њима  и
              реуматизму. Даје се, даље, против нервозних стања, наг рочито против
              хистерије,  хипохондријв (болесне  снуждености),еклампсије (дрхтавице  и
              грчења  породиља).  Ова  биљка  давана  је  и  против  падавице,  лудила  и
              бунцања од пијанства.
              Даје  се  против  несанице  уместо  опијума,  нарочито  кад  же-АИМО  да  се
   335   336   337   338   339   340   341   342   343   344   345