Page 340 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

трбуху, недржања мокраће, знојења туберкулозних, нервозне астме
(сипње) итд. Мале до-зе помажу и рад срца.

Облици у којима се може узети беладона јесу:
1) Прашак од лишћа у дози 0,15 до 0,2 грама, тј. дневно највише пети део
грама: 1/25 и 1/30 део мале кафене кашичице.
2) Алкохолна тинктура, разблажена десет пута водом (де-стилисаном или
прокуваном). Једаћ њен грам садржи 57 капи (око 0,004 грама атропина). и
у овом облику даје се најчешће по пола до 2 грама дневно. Тако нпр., код
дечјег великог кашља (с грчевима у бронхијама и душнику) треба почети с
малим дозама, свака 2—3 часа, и то: 1/2 капи (кане се једна кап тинк-
туре у шољицу воде и онда се пола воде проспе, а пола попије) за децу до
једне године. Једна кап се даје деци после једне го-дине, и за сваку годину
даље (2, 3, 4, 5, 6, 7 капи) до 8 година. Осмогодишњем-детету даје се по 8
капи.
3) За спољну употребу може се узети одвар, у дози: 1 грам лишћа беладоне
на 5 литара воде (0,2 грама на литар) — за облоге.
Као лекар не сматрам да се друге врсте лекова могу пра-вити код куће.

нпр. масти, пилуле итд. То треба поручивати у апотеци.
Велебиље (беладона) има дугогодишњи корен. Стабло достиже ви-сину 1,3
метра, личи на коров, зење, расте усправно, има много грана;
голо је или слабо мањаво. Лишће је заоштрено на врху, прилично круп-но,
јајасто, без зубаца, с кратком дршком, нагнутом наниже. Цветови су
усамлени, на кратким дршкама, у лозничастом пазуху стабљика и ли-шћа;
чашица — звонастог облика. Цветна круница плаво-ораховаста, с пет
кратких зубаца. Плод — бобице, прилично велике, округле, сјајне в црне,
налик на ситне трешње. Расте по пошумљеним брдима, пустим
камењарима. Отровна је бил>ка.

37. БУНИКА

Бун, трава од зуба, зубњача, буника црна, зобник, воја. свињски боб,
коњски зуб. — У лекарству је позната трава и ли-шће од бунике. „У њој
има отровног састојка који се зове хио-сциамин, деловање му је врло
слично деловању велебиља (бе-ладоне), али ипак није тако отровно. И она,
као и беладона, шири зеницу, само се за то захтева већа доза. Успорава
пулс као и беладона, суши уста и гушу. Али се разликује од беладоне тиме
што мање дражи мозак, што више изазива сан, што не изазива луди смех и
вољу за покретима и што не делује на оне мишиће који затварају чмар и
бешику."
Даје се у истим приликама као и велебиље: за стишавање болова,
нарочито у неуралгијама, реуматизму живаца, запаље-њима и
реуматизму. Даје се, даље, против нервозних стања, наг рочито против
хистерије, хипохондријв (болесне снуждености),еклампсије (дрхтавице и
грчења породиља). Ова биљка давана је и против падавице, лудила и
бунцања од пијанства.
Даје се против несанице уместо опијума, нарочито кад же-АИМО да се