Page 338 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

љује га". А Левин Лемнијус говорио је да онај који једе често и доста дивле салате
губи вол»у.

На основу научних испитивања (Обержијера) дошло се до резултата да густ сок
од дивле салате, тзв. лактукаријум, може заменити опијум. Дакле, можв да се
употрвби свуда гдв је опи-јум опасан и где његова примена може имати рћавих
последица услед јачег прилива крви у мозак, нпр. код свих оних који имају повећан
крвни притисак и склерозу, јер опијум има ту особину да повлачи за собом такво
стање (повећање притиска).
Зато је преимућство сока од дивле салате пред опијумом у томе што може стишати
нервне надражаје а да претходно не иза-зове узбућење, као што то чини опијум,
који у прво време изазива узбућење и надраживање, па тек у другој фази свога
деловања умирује. Он не делује штетно на органе за варење, на крвоток, нити на
поремећај нерава који управљају крвним судовнма.
Њиме се постижу добри резултати код несносних полуција, против надражаја за
време заразе мушкарца капавцем и т. сл.
0 примени и добрим странама његова деловања код деце (кашаљ, несаница итд.)
говорили смо у оделку о великом кашљу.
Ако пак салата и сок од салате не помажу — најко-рисније је код несносних
полних надражаја у болести поручити ове пилуле (код апотекара):

За једну пилулу. Узимати по 2—6 пилула увече пре спаваља. Много је
боље него узимати бром, камфор итд.
Из згустка дивље салате вади се тај лактукаријум који упра-во делује као
лек. А сиров лактукаријум даје се по 0,1—1 грам дневно. Или се даје његов
водено-алкохолни згустак у дози 0,05—0,30 грама.

34. „ЦВЕТ СТРАСТИ"

Ова је биљка пореклом из топлих предела Америке, али успева и у
Француској, па према томе може се гајити и код нас. Ако је још нико не
гаји — треба да буде пренета и у нашу земљу, јер је сигурно да би у
јужном делу наше државе, наро-чито испод Демир-капије, а тако исто и на
обали Јадрана, мо-гла лако успевати. А треба је гајити код нас из два врло
важна разлога: прво, што је она, како ће се видети даље, врло лекови-та, и
друго, што увозимо у великој мери француски лек паси-флорин који је
направлен од те биљке. Пасифлорин, који се код нас пре рата прописивао и
трошио у врло великим количи-нама, имао је овај састав: 1) пасифлора, 2)
кора од врбе и 3) цвет од глога и шећер.
„Цвеће страсти" има ублажујуће деловање на нерве. Добар резултат
постигнут је још 1867. г., а потврћен је и доцније, јер се овај лек показао
као добар против несанице хистеричних и неурастеничара, као и код
алкохоличара. Ако несаница долази
услед каквих болова — овај лек може и оманути, али ако она долази услед
можданог пренадражаја — „цвеће страсти" се може сматрати као изврстан
лек.
Проф. Ренон хвалио је овај лек за случајеве страха од рата. Најзад Леклерк,
на чије се тврћење и ослањамо у овом излага-њу, доказао је његову