Page 408 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

где треба. Употребљава се згњечена биљка и њоме покрива кожа као што се мећу
пластири за иза-зивање црвенила за кратко време.

Конопљица је јака биљка, висока метар и више, нага и сивозелена. Листови на
стаблици су узани и дугуласти, доњи шири, нарочито они при дну, наспрамни су.
Цвасти с 3—4 дугачка крака који се 1—2 пута виљушкасто деле. Лишће испод
цветова је велико, округло-јајасто и на врху копл.асто. Лзуске велике и равне. Семе
длакаво. Расте у јужној Европн и запалној Азији, где је домаћа билка; одавна се
гаји по баштама, а и поливл-ала је. Једно- и двогодишња је. Време цветања: јун—
јул.

Изазива јаку столицу (као рнцинус), али в повраћање.

11. ЧИЧАК

Изгњечено лишће од чичка, поред хипермангана, најбољи је лек против уједа
змије.

Како наш свет нема при руци хипермангана (ни у раствору ни у кристалу), овај лек
се може употребити док се не вабави онај други. Биљобери треба увек да га носе са
собом у реитвору (1:100).

Треба се чувати змија отровница — камењарки, нарочито кад се беру биљке по
каменитим местима. Зато је најбоље илигти високе чизме и кожне рукавице, или
бар штапом испи-тати и размрсити траву пре него што се кида биле.
Ако се таква несрећа деси, треба поступити овако: Најбољи је начин сисати место
уједа и притискати га са свих страна тако јако да из њега процури крв. Завезати
јако руку или ногу изнад места уједа, канапом, врпцом, каишом, марамом. Стално
поливати место уједа водом, и онда мазати рану соком од чичковог лишћа, затим се
постарати за раствор хипермангана (1 грам на 100 грама воде) и онда њиме наква-
сити рану. После тога обложити од уједа отечено место обло-гама од јаке ракије,
спирткамфора, колоњске воде или, најзад, коњака. Давати топле чајеве од липе с
мало ракије, дубоко дисати и много пити да би се измокрио отров; лежати у
постељи. Држати ноге утопљене. Применити и антизмијски отров проф. Калмета,
где га има, или какав се има.

12 .ЦЕЛЕР

13. ВУЧЈА ЈАБУКА

У допуну овим билним средствима наводимо још један лек који препоручује др Е.
Мајер (Берлин). То је вучја јабука, или зечја лубеница.
„Код чирева и рана са екземом (мајасиљем) на бутини, испод бутног зглоба кад се
оједе кожа итд. примењивао сам" вели он, „с добрим успехом ову биљку у облику
чаја за облоге и купања. Она заслужује препоруку."

Вучја јабука или зечја лубеница расте по нашим виноградима, а и по стрники од
пшенице, по меБама итд. Карактериствчав је њен ПЛОД:
шесторебарни, јабучаст и шупаљ. Лишће срцасто, са заобљеним врхом, налик на
бршљаново; цветови избијају из пазуха, имају облик високог пехара, с ужом