Page 409 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

средином и ширим грлићем.
На крају ове главе додаћемо једну примедбу: Зарашћивање рана не зависи само од
чистоће ране и лекова: билних, хемијских раствора, прашкова, масти, сулфамида,
пеницилина и њему равних. Оно зависи и од самога организма: у првом реду од
наследних особина, отпорности и способности за обнавлање ткива („добар или лут
је на рану", каже се у народу), затим од душевног и нервног стања, стрпљивости и
издржливости оболелог и од његове воље да се покори: да пострадало место или
орган штеди, да га учини непокретним или да лежи коли-ко треба и кад треба.
„Природа лечи, а лекар помаже."

ЧЕТРНАЕСТА ГРУПА

ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ

ГРОЗНИЧАВА СТАЊА; ГРОЗНИЦА — МАЛАРИЈА

Изузимајући нејаку децу, свакоме је познато да заразне болести почињу
повишеном телесном температуром оболелог, каткад постепено повишеном, а
каткад изненада високом: маларија, дифтерија, трбушни тифус, инфлуенца, ситне
богиње, скарлатина, грип, пегави тифус. запаљење плућа и др.

Код дечјих заразних болести појављује се на кожи и осип, сип, црвенило, пличићи,
бубуљице, гушће или ретко разбацане, и према њима у вези с другим знацима (у
гуши, трбуху, плу-ћима) одребује се и врста болести. У тим случајевима спољни
осип је израз унутарње заразе, унутрашњег тровања крви и Аимфе производима
микроба који су напали организам. То су, дакле, одрећене заразне болести, које
имају свог изазивача, свој ход (ток) и законити свршетак. Оне су у већини акутне,
изузев маларију, која може бити и хронична болест. Сифилис не убрајамо у ову
групу.

Али температура и осипи по телу могу да буду неодрећеног карактера: услед
погрешака у дијети, услед рћавих, отровних јела, или поремећаја органа за варење,
најзад услед идиосинкра-зије, тј. таквог својства организма да не подноси извесна
јела, извесне лекове, извесне серуме (мед, сир, лук, кинин, серум што се убризгава
итд.). Температура ту бива већа или мања, што зависи од реакције организма на
материју која се уноси у њега.
Према томе, лековите биљке које се овде примењују могу нмати троструки
задатак:
1) да у почетку болести олакшају стање болесника и да ублаже тешке симптоме:
кашаљ, жећ, затвор, слабо мокрење и т. сл., чак да отворе апетит; као и да у даљем
развоју одрже снагу срца;
2) да убију клице које се размножавају у једном месту тела: у гуши, бронхијама,
плућима, цревима итд., или теку по лрви (маларија и др.);
3) да очисте крв било од болесних клица било од отрова које су оне излучиле
(мокрењем, знојењем, па делом и чиш-ћењем).Пре него што пређемо на излагање о
средствима која служе овим циљевима, потребно је да учинимо једну напомену:
Најчешће је у овој групи болести реч о маларији и ста-њима која су слична њој. И
популарна медицина, узимајући често тешке грознице за маларију, примењивала је
најразно-врснија средства, а у првом реду горке траве, рачунајући да од горчине и
грозница мора побећи. У суштини је тако и остало, иако не баш у потпуности.