Page 43 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Лактозе .............. 1 „

Доза за чај је следећа: од корена 10—20 грама на литар воде, од листа по 15—
30'грама, а од цвета 20—40 грама на литар воде.

Одвар од слезовог корена, у дози 30 грама на 1000 грама воде, употребљава се још
за испирање уста и гуше у случају гнојења десни, гнојника и у устима и у ждрелу,
за облоге споља, код чирева, црвеног ветра, разних рана у запаљењу, као и за
клизме у задњем цреву (Леклерк).Чај| од белог слеза може се заменити и сирупом
који се спре-ма овако:
Корена до белог слеза ........ 4 грама

Воде прокуване ........... 58 „
Спиритуса чиста ........... 2 „
То оставити да стоји, чешће мешајући, два часа, затим проце-дити без
притискања.кроз густо платно. Процећевини додати на сваких десет делова по 16
делова истуцаног шећера. И кувати си-руп (фармакопеја од 1908. год.): нпр., ако
процећевине има 50 грама, додати 16Х5=80 грама шећера. Од тога се додаје чају по
1 велика кашика на 100 грама. Сируп се држи на сувом и хлад-ном месту, а пре тога
налије у хладне и добро осушене боце (да се не ушећери и не уплесниви).

Лековити бели слез, који има добар корен и усправно, гранато ста-бло, с цветовима
на њему, достиже висину 0,6—1 метар. Лишће му је широко, јајасто по облику и
заоштрено при врху, цело или са 3—5 ра» реза на сваком листу. Цветови нису
велики, боје су бледоружичасто црвене, изникли су на кратким дршкама, у недрима
горњих листова, већином у гомили, без листића, као класје. Бели слез расте по
влажним местима, по гробл»у, влажним ливадама, али се негује и у баштама као
украсно цвеће.

5 Лечење лековитим билем
2. ЦРНИ СЛЕЗ

Шумски слез, слез црни, дивљи слез. — Понегде код нас зове се и гушчја трава, ћур
трава, слезовача.
У случајевима оболења гуше, поред бронхитиса, употреблава се и корен и лишће
црног слеза.

Доза: 40—80 грама на литар воде — за чај.
Кувани одвар од корена 40—80 грама на литар,

Ова биљка је двогодишња, према томе корен треба брати у другој години, у
јесен. Цветови су светлоцрвени, листови на дугачким дршкама, округло засечени.
Свима позната биљка која расте поред плотова, по разним местима, поред шуме
итд.

3. ЛУБИЧИЦА

Врло је лековита билка. Корен се вади рано у пролеће, цвет се бере кад се развије, а
лишће кад потпуно порасте.
Најкориснија је употреба цвета, и то исушеног, код запалења у гуши, грклану,
душнику и бронхијама услед назеба; наро-чито ако постоји бојазан за бубреге. Или