Page 44 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 44

кад је оболела већ и мокраћна бешика или стомак и црева.

          Доза за чај: 10 грама на литар кључале воде.

          Још је боље спремити код грудних болести сируп од овога цвета. Тера на знојење —
          што  се  и  тражи.  Корен  и  лишће  упо  требљавају  се  код  других  болести:  корен  за
          повраћање, место тзв. ипекакуане, а лишће за облоге споља уместо цицваре. Др С.
          Петровић каже: „Доза је за бљување 2—4 грама, а ако је у одвару, 4—8 грама. При
          тој употреби осим до повраћања долази доцније и до две-три столице. Стари лекари
          употребла-вали су корен од лубичице у свим приликама где се ипекакуана (страна
          билка) могла заменити, а у новије време хемијска ана-лиза је показала да заиста има
          велике сличности измећу наше
          и  ове  стране  биљке,  јер  је  у  нашој  биљци  наћен  особити  алка-лоид,  подобан
          еметину (наћеном такоће у ипекакуани) који је назван виолин.
                   Ја  придајем  велику  важност  овој  чињеници,  јер  је  често  код  гушења  деце
          усдед  отока  у  грлу  и  душнику  и  велике  количине  слузи (шлајма)  у  плућима
          потребно хитно повраћање — у ком се случају не може тражити из апотеке страна
          биљка,  већ  се  може  искористити  домаћа:  одвар  од  једне  кашичице  љубичице  на
          шољу воде.




          4. ГРУДНО ЦВЕЋЕ


              Мешавина домаћег цвећа. — Велику репутацију ужива овде смеша од цветова
          која се зове грудно цвеће или „четири цвета", мада их у њој има седам, од којих се
          прави добар чај против акутног бронхитиса.
              То грудно цвеће чини мешавину појединих делова:
          1) црног слеза,
          2) белог слеза,
          3) дивизме,
          4) срцопуца',
          5) љубичице,
          6) подбела,
          7) листића од цвета булке.*
          По  моме  нахоћењу,  поједино  цвеће  нз  ове  мешавине  може  се  заменити  зрнима
          анасона или кореном од белог слеза.
          Од ове мешавине прави се најлакше чај у дози 10 грама цве-това на литар кључале
          воде. Или се прави сируп, за што  се  узи-ма: 120 грама  чаја од тога цвета на 200
          грама шећера. Даје се


              1
                Дуговечна, бела, руновита билка, 1—2 дециметра висока. Расте по планинама,
          а  цвета  у  мају  и  јуну.  Популарна  медицина  у  Француској  и  сад  примењује  ову
          биљку (др С. Петровић).


              1
                Сматрам да је ова смеша потпуниЈа него она у нашој фармакопеји.

              по 2—3 кашике дневно. У званичној пракси ова мешавина носи назив и веома је
          била цењена код старих лекара.
   39   40   41   42   43   44   45   46   47   48   49